RTV Teorija i praksa

ona ne daje glumcu da sakrije svoje lagano opadanje zahvaljujuči toj istoj svojoj osobini - da uveličava, čini očiglednijima ispoljavanja unutrašnjih (ponekad uzaludno skrivenih) kvaliteta, da lovi nijanse koje su obično neulovljive. Ispada da čak i gledalac lišen dara zapažanja, ako sedne pred ekran, stiče talenat psihologa, njegovu profesionalnu vidovitost I tada ne samo heroj, već i glumac počinju da se razotkrivaju do kraja. I ko zna koliko uloga prolazi mimo njega samo zbog toga što i reditelji (i teatarski i filmski), koji takođe postaju televizijski gledaoci, saznaju o glumcu više nego: što bi on sam hteo o sehi da ispriča. A u međuvremenu se poslovni odnosi glumca sa televizijom najčešće zasnivaju na naivnom neznanju do kakvih posledica može da dovede bilo kakav kompromis. Glumci obično ozbiljno gledaju na rad na filmu, povezujuči sa budućim filmom nade ne samo finansijske, več i stvaralačke. Kroz film oni traže put ka popularnosti, ka stvaralačkom razotkrivanju novih strana svoje individualnosti. Film obečava štampu, moguče učešče na raznim festivalima, diplome, premije, bogatu podršku Biroa propagande filma. Neuspeh na filmu doživljava se kao bolest - računa se da ogromno utiče na celokupnu dalju sudbinu nesrećnika, naročito ako se dogodi na samom početku stvaralačkog puta. A prema neuspesima na televiziji glumci se odnose mnogo lakše, pridaju im sasvim drugi značaj. Sa njima, sa tim neuspesima je povezan kratkotrajni stid, kao i sa uspehom - kratkotrajna radost O televizijskim dostignučima glumaca se piše (ako taj glumac još nije stekao slavu u teatru i filmu) tako malo, da čovek može godinama da se pojavljuje na TV ekranu, da odigra mnoštvo najraznovrsnijih uloga, a da o svemu tome ne pročita čak ni redak, čak da ni u zagradi ne susretne svoje prezime. }ednom rečju, razmere popularnosti ne odgovaraju realnim razmerama učešća televizije u teatarskom procesu: njegovo delovanje i na opšte tendencije u njemu i na pojedinačne sudbine danas je mnogo značajnije nego što bi se o tome moglo suditi prema rezonansi kritike. Danas je teško zamisliti mnoge glumačke biografije bez televizijskih ostvarenja. S. Jurski čita Evgenija Onjegina ili Kuču u Kolomni, J. Ljubimov u TV predstavi Samo nekoliko reči u čast gospodina Molijera, J. Vesnik - Kola Brenjon, I. Smoktunovski - Mocart, B.Babočkin u Dosadnoj priči i Drvodeljskim pričama, I. Ilijinski u Tim raznim, raznim raznim? licima, B. Tenjin - Megre, V. Zolotuhin - Bumbarš, O. Tabakov čita Konjića-Grbonjića, O. Dalj u Udarcu rogom, A. Kaljagin - Pikvik, V. Gaft u Budenbrokovima, A. Frajndlih u

18