RTV Teorija i praksa

filmske ili televizijske verzije manje-više poštuju tekst, a da je korenite prerade klasičnih dela (recimo, moderne verzije Hamleta) bolje prevoditi po izvornom tonskom zapisu adaptacije. TEHNIČK3 USLOVI PREVOĐENJA ZA TELEVIZIJU Poslednji opisani tip prevođenja za televiziju uslovno bismo mogb nazvati čistim prevodom - najbližim uobičajenom književnom prevodu. A to nas uvodi i u prvi tehnički vid prenošenja prevoda, glumačku interpretaciju, uz napomenu da načelno nema razlike s obzirom na to da li se prevodi sa teksta drame ili proznog dela, dijalog-bste ili tonskog zapisa. Estetička dovoljnost, poetska sažetost, übedljivost i lačnost prevoda umetničkih tekstova koji če se tek tumačiti moraju biti lako uravnotežene da glumci mogu lako da igraju tekst, a publika ga bez ikakvih smetnji prihvata u kulturnom kontekstu ciljnog jezika. Izrazite osobenosti kulture izvornika moraju biti prisutne, u cilju neophodne transparentnosti prevoda, ali mogu i da, u estetičke svrhe, budu unekohko umekšane, kako kulturni šok u susretu s novim ne bi ugrozio iii poništio estetski dojam prevedenog dela. No, to je više stvar reditelja ili tumača dela, negoli prevodioca. U načelu uzev, dakle, ako se prevodi umetnički tekst koji će tek da bude igran na ciljnom jeziku, prevodilac treba da se drži merila za prevođenje knjiga namenjenih izdavaštvu, s tim što uredniku mora skrenuti pažnju na osobenosti sredine ili ponašanja junaka koje je teško ili nemogučno rekreirati ili shvatiti u kulturnoj sredini ciljnog jezika (na primer, upotrebu američkih rezervoara za pitku vodu, pravu prirodu drugstorea ili puba, drukčiji ritam afričkog seoskog života, dramski smisao pevanja u indijskoj drami, itd.). Sinhronizacija, ili nahsinhronizacija (eng. dubbing) - potpuno pokrivanje izvornog tonskog zapisa tekstom prevoda - jeste daleko najčešči postupak za prenošenje prevoda na televiziji, O ovoj tehnikaliji mišljenja su sasvim oprečna. To je, recimo, standardni način prevođenja svih serija i filmova u večini razvijenih zemalja sveta. Kod nas nije uobičajen i, rekao bih, nije popularan, jer su već i suviše dobro poznate anegdote o kaubojima koji u salunu na Divljem zapadu traže „noch einen whiskey”. Nepopularnost ovog postupka kod nas unekoliko je i posledica nepotpunog poverenja javnosti u informativna opštila u celini.

143