RTV Teorija i praksa
Titlovanje isto tako zahteva i priređivanje prevoda u smislu njegovog psihološko-emotivnog uklapanja u radnju. Kako je čitanje uvek sporije od govora, titlovani prevod mora da bude sažetiji od izvornog dijaloga, što može da zahteva vrlo tanane autorske intervencije, jer prebrzo smenjivanje titlova uništava estetički doživljaj. Kada smo već kod toga, načelno se postavlja pitanje štetnog delovanja titla na integritet filmske slike, i o tom spornom pitanju vode se nerešljive rasprave u teoriji i estetici filma. PITANJE KADROVA Mada u našim televizijskim centrima ima upravo izvanrednih prevodilaca, obrnuti siučajevi su mnogo češći, o čemu svedoče i malobrojni, ali upečatljivi ovde navedeni primeri. Gore je, međutim, što se o prevodima na televiziji nikad ozbiljno ne govori - a njihov uticaj na nacionalnu kulturu više je negoli značajan - dok povremene oštre primedbe kritike nisu urađale plodom, usled ravnodušnosti rukovodećih Ijudi u našim televizijskim centrima. Naime, neodoljivo se nameće utisak da bi prevodilačkim kadrovima u okviru sistema JRT valjalo pružiti svesrđnu teorijsku, kritičku i praktičnu pomoć, u čemu bi republička udruženja i društva književnih prevodilaca mogla da odigraju važnu ulogu. Prevodilački kadrovi u okviru JRT uglavnom su visokostručni, fakultetski obrazovani Ijudi, ali često bez specifične prevodilačke obuke. Praksa je u tom pogledu njihov jedini učitelj. Štaviše, ni kadrovska politika u jugoslovenskim televizijskim centrima ne ide na ruku njihovom dodatnom stručnom usavršavanju, jer o tome, prosto rečeno, niko ne misli. Posebno pitanje prevodilačkih kadrova za uzajamno prevođenje u okviru Jugoslavije, sa jezika i na jezike naših naroda i narodnosti, ostaje u Jugoslovenskoj radio-televiziji nerešeno koliko i u zemlji u celini. Polazeći od načela da se prevođenje za televiziju suštinski ne razlikuje od prevođenja za druga opštila, moramo zapaziti da tipovi prevođenih tekstova i sadržina, 5 vizuelna osobenost toga medija nameću neke posebne zahteve prevodiocu, pomeranjem naglaska preko čitave lestvice implikovanih svojstava prevodilaštva, što se sve još usložnjava tehničkim postupcima prenošenja prevoda, neophodnih a ipak jednako nasilnih u tom relativno sinkretičnom vidu opštenja, gde se vizuelna i auditivna značenja uzajamno dopunjuju i nadziru.
146