RTV Teorija i praksa

А Š.: Zapaziia sam da u svim emisijama koje si uređivala, od Ekrana na ekranu u Zagrebu, pa do Petkom u 22. ima nečeg karakterističnog: nijedno ime se ne izdvaja na odjavnoj špici, ne zna se šta ko radi, sva imena teku u ujednačenom redosledu Zašto? Z.K.: Svako je ravnopravan u svom poslu i doprinosu i svako daje onoliko koliko zna i ume Zamisli, recimo, u emisiji Petkom u 22. ima ргеко dvadeset autora-saradnika. Šta bi bilo kada bismo svako ime izdvojili i napisali na špici šta radi? To ne bi bilo dobro. Kolika bi ta špica bila? A Š : Čini se, ipak, da sve tvoje emisije imaju nečeg zajednićkog, mada su i tematski i vremenski veoma različite , samim tim što su neke snimane šezdesetih godina, a neke ovih dana. Ono što je zajedničko jeste da sve te emisije uvek radi veoma mlada i mnogobrojna ekipa, a da su teme aktuelne, goruče i realizovane na moderan način, tako da ipak, čine, jednu seriju koja traje već ćetvrt veka ч Z.K.: To ti je kao sa kuhinjom Ako jedan dobar kuvar priprema hranu za dve tri sale, njegova veština, ruka i dobar ukus osetiće se u svakom jelu, bez obzira u kojoj se sali ono servira Tako je i sa programom kome daje pečat jedan čovek. Njegov rad mora da ima nečeg specifičnog, bez obzira koii ga studio emituje Šta je to njegovo, karakteristično, to gieaaoci mogu aa procene Mnogi su mi rekli: ne moraš da potpišeš emisiju, mi čcmo je prepoznati Ja mislim da je to tačno i da mora tako da bude Onog momenta kada se ne bi prepoznavalo da je to moje, ne bi trebalo da radim A.S.: Postoji još jedan teško objašnjiv detalj, kako dvadeset godina uspevaš da oformiš ekipu koja je vrlo mlada, što znači i neiskusna, a da ona ipak uspešno radi ? Z.K.; Na to sam bila primorana Рге televizije radila sam u „Filmskim novostima" Moj muž je stalno dobijao premeštaj i naša porodica je bila primorana da se seli

214