RTV Teorija i praksa

dešavalo bila velika pozornica i stalna gluma Karađozovog života”, Prokleta avlija.l Poput Šekspira, Andrić vidi svet kao pozornicu, život kao radnju u kojoj čovek igra svoju ulogu Da li je vreme ove drame-hronike tek privatno vreme konzula koje možemo ispitivati u njegovom dnevniku? Uporedo s Davilovom dramom, prouzrokujući je, odvija se „velika evropska drama”: umorni konzul zna da je linija uspona • završena - „сео široki svet bio je u to vreme ispunjen glasovima” o tragikomediji Napoleonovog sloma Davil ga doživljava kao svoju „ličnu sudbinu”. I pored toga što ispoljava karakter uspona i silaska ovu dramu nećemo nasilno gurnuti u geometriju, nećemo je tumačiti ni „Frajtagovom piramidom” niti nekim drugim rabljenim obrascem dramske strukture: Andrićeva drama odvija se po gipkom, „dvogubom zakonu rastenja i opadanja, koje je tako teško shvatiti i pratiti”. Upravo po onom sveobuhvatnom zakonu koji fra-Luka, u svojoj ćeliji i među bolesnicima, otkriva u svemu što postoji, „večito i svuda u pokretu”, a to sve je, opet, „uklopljeno jedno u drugo, povezano nejasnim, bezbrojnim vezama”, baš sve u nama vidljivom i „poznatom” svetu, od živih bića do planeta. Tom obliku drame koji je „tako teško shvatiti i pratiti”, podvrgnute su sve situacije, dijalozi, karakteri: nosioci radnji i protiv radnji, svi sukobi... Nas, naravno, ne obeshrabruju raniji neuspešni i uzaludni pokušaji pretvaranja Andrića u „pisca sadržaja”. Oni su, ipak, pomogli u traženju ispravnog postupka Uglavnom rđava dosadašnja iskustva s „upotrebom Andrića” dokazuju ponajviše da se grešilo u metodu Kamera ne otkriva samo ono što se vidi, spoljni svet; duhovno, unutrašnje

48