RTV Teorija i praksa

razvijena, kao npr. u Italiji (gde radi više od 400 lokalnih TV stanica) i u Velikoj Britaniji (gde je IBA organizovana na regionalnom principu), u drugim zemljama razvoj je u sadašnjoj fazi orijentisan, barem prema izveštajima na ovom skupu, na jedinstvenu kablovsku i satelitsku televiziju. Naravno, to ne znači da se kasnije neče, eventualno, pojaviti neki talas razvoja lokalnih TV stanica. Štaviše, takav pravac daljeg razvoja se može i očekivati, jer ga kablovski princip omogučuje na daleko savršenijoj tehničkoj osnovi nego što je današnja, a prema dosadašnjim iskustvima veliki centralni sistemi nose u sebi, po pravilu, kao antitezu razvoj ogranaka, o čemu u oblasti komunikacija ima dosta primera. U radijskom mediju, nasuprot televizijskom, i dalje se osnivaju lokalne stanice. Sada su zemlje severne Evrope zahvaćene tim talasom. Karakteristično je da do skoro osnivanje lokalnih stanica tamo nije bilo dozvoljeno, tako da se radijska situacija u ostaloj Evropi, sa izrazito razvijenim lokalnim radiom, bitno razlikovala od situacije u Skandinaviji. Sada se ta razlika smanjuje, na zadovoljstvo slušalaca koji su, kao što su sva istraživanja pokazala, veliki korisnici lokalnog radija, Istraživačke službe koje prate razvoj programa, u novonastaloj situaciji kada, kao što smo videli, gledalac može da prima mnogo programa, pa i na različite načine, našle su se pred elementarnim zadatkom: da identifikuju šta gledalac uopšte prati. Ako se uzme u obzir upotreba raznih aparata, kao što su video-rikorderi. kućni kompjuteri itd., i njihova veza sa vantelevizijskim institucijama, zadatak izgleda nerešiv. Tako bi i bilo da se i istraživači nisu okrenuli novim tehnikama u pravom smislu te reči, tj. novim instrumentima za registrovanje praćenja televizijskog programa. Umesto dosadašnje intervjue, telefonske ankete i sl. istraživačke službe sada primenjuju, ili se spremaju da primenjuju aparate koji se ugrađuju na TV prijemnik i koji mere gledanost programa (videometar). Ti aparati registruju sve aktivnosti TV aparata; praćenje svih TV kanala domaćih i inostranih, pračenje teleteksta, video-data, upotrebu video-rikordera (snimanje i emitovanje), TV igara i kučnog kompjutera. Preimučstvo ovog načina