RTV Teorija i praksa

jedne strane, i ako raspolaganje najrelevantnijim informacijama u pravo vreme znači i preduslov društvene egzistencije, napretka i moči s druge, onda televizijski medij, da bi odgovorio zahtevima naprednog samoupravnog socijalizma u bilo kojoj formi, zaista i treba da predstavlja pravu društvenu svojinu. Svakako ne „društvenu svojinu u гакаша predstavnika draštva”. Zato, u situaciji kada televizijski medij ima šansu da postane zaista draštvena svojina o kojoj odlučuju članovi draštva kroz svoje neposredne demokratske i samoupravne institucije, sama finansijsko-operativna baza pojedinih televizijskih sistema može biti zasnovana na strakturama koje najviše odgovaraju draštvenoj sredini o kojoj je reč, odnosno kojoj TV sistem pripada, odnosno čiji je TV sistem informacijski instrament. U tom slučaju, decentralizovan medij ne bi bio u rakama malog broja Ijudi koji bi monopolistički odlučivali o sudbini medija vođeni interesima koji su često i različiti od interesa draštva. Medij bi tada zaista doživljavao pluralističke varijante kako u smislu funkcije tako i u smislu neposrednih organizacijskih oblika. Zato se mogu zamisliti sistemi koji, na pdmer, svoju ekonomiju zasnivaju na principu pretplate, ali se mogu zamisliti i paralelno postojeći sistemi koji se zasnivaju na principu plačanja po programu. Međutim, normalno je da se onda mogu zamisliti i paralelni sistemi koji funkcionišu kao sastavni deo radnih ili draštvenih organizacija, pa se tako finansiraju iz sredstava doprinosa ili putem udruživanja rada. Nije naravno nemoguče zamisliti i sisteme koji se finansiraju iz sredstava ostvarenih putem usmerene ekonomske propagande ili sredstava ostvarenih dragim oblicima komercijalne eksploatacije medija. Četvrto - SOFTVER. Svakim danom postaje nam sve jasnije da info-komunikacijski procesi društva predstavljaju vitalne procese celokupnog našeg draštvenog sistema. Potreba za brzim, pravovremenim, dvosmernim, jeftinim, efikasnim, multinamenskim komuniciranjem i informisanjem sve više raste u našem društvu. Nije slučajno što smo u novi Ustav uneli veoma značajne normative koji pravo na informaciju svrstavaju u elementarna prava radnog čoveka. Tražimo načine da poboljšamo informacijske tokove i razmenu unutar

275