RTV Teorija i praksa

drugih programskih segmenata, ne donose zaradu, Uold se za njih veoma zalaže kao za neophodan deo programa. Kaže da je posebno zanimljivo bilo iskustvo sa emitovanjem vesti u 23.30 časova. U to doba dana več je izgubljen velik deo auditorija i bilo je pitanje koje sadržaje tu übaciti. Bio je to izazov, subotom uveče u to vreme oformiti sopstven auditorij. Tako je rođena emisija vesti Krajem nedelje koja je biia namenjena pre svega mladoj, modernoj generaciji koja uveče sedi duže. Voditelj je bio bez kravate, govorilo se o neobičnim temama na neuobičajen način i tako je nastala neka vrsta alternativnog programa. U ovoj svetlosti posmatran program vesti začinjen je i podatkom da је cena jednočasovnog bloka vesti u udarnom terminu, između 250 i 300 hiljada dolara (dvočasovni TV film je između 1,2 i 1,3 miliona dolara). U tu cenu ulazi i kompletna organizacija i upotreba studija. Zato se vesti same po sebi i ne isplačuju več se dotiraju od raznoraznih zabavnih programa. Utoliko je i veča šteta ako se auditoriju saopštavaju vesti koje ga se ne dotiču јег ne prodiru do srži problema. Uold smatra da je sve što je vezano za sadašnji trenutak interesantno, bez obzira da li je u pitanju spoljna ili unutrašnja politika, zabava, kultura, rok kultura, ili ostalo što čini svakodnelvni život. Ova veoma zanimljiva knjiga, jedna od retkih u čijem su stvaranju učestvovali sami poslenici radija i televizije i Ijudi koji se ovim medijima posredno bave, obiluje informacijama koje ukazuju na moguča rešenja određenih programskih blokova. Interesantna, informativna i, nadasve, konkretna u programskim inovacijama, mogla bi da posluži i kao inspiracija za programske ideje i Jugoslovenske radio-televizije.

288