RTV Teorija i praksa

oblast masovne komunikacije, a ne aspekt svih oblasti masovne komunikacije, o čemu svedoči najnovije iskustvo. Kao negativne posledice ovih nedostataka simptomatičnih za „tradicionalno” shvatanje propagande, javljaju se: odvajanje propagande od teorije masovne komunikacije i sužavanje kataloga propagandnih metoda. U članku „Mogučnosti uticanja vlade SAD na sistem sredstava masovne komunikacije u svetlu američkog zakonodavstva” Kristina Doktorovič (Krystyna Doktorowicz) govori o odnosima između američkog zakonodavstva i predstavnika sredstava masovne komunikacije, tačnije, o osnovama pravnih normi koje regulišu ove odnose. U praksi postoji stalna borba ove dve tendencije: vlada se bori za povečanje uticaja na masovne medije, a vlasnici masovnih medija i novinari za nezavisnost. Američko zakonodavstvo u oblasti masovnog komuniciranja donekle ograničava mogučnost predsednika i vlade da utiču na štampu, radio i televiziju, ali to ne znači da ovaj uticaj ne postoji. Dve glavne kategorije pravnih akata funkcionišu u ovoj oblasti. Prva su ustav i akta koja se odnose na pitanja slobode reči, publikacija i programa radija i televizije. Druga su propisi na osnovu kojih sredstva masovne komunikacije funkcionišu kao preduzeča, Najznačajniji od njih je I amandman za Konstituciju SAD iz 1791. god. Kad je nastao First Amendment se odnosio na skupštine, zborove i štampu, kasnije su odluke ovog amandmana prenete i na radio i televiziju. Sada je I amandman znatno komplikovaniji nego pre dvesta godina. U svojoj sadašnjoj formi, on garantuje predstavnicima sredstava masovne komunikacije realizaciju njihovih interesa u večoj meri nego u bilo kojoj drugoj kapitalističkoj zemlji. Po mišljenju američkih novinara, on je i izraz društvene kontrole štampe nad vladom. Odluke I amandmana su brana za sve poduhvate vlade koji imaju za cilj vršenje kontrole masovnih medija. Prema ovom aktu, ingerencija vlade SAD u rad masovnih medija je nemoguča. Međutim, američka vlada stalno teži

293