RTV Teorija i praksa

Dramskog programa Radio-Titograda potpuno opravdan, uprkos težini zadatka pri realizaciji pred mikrofonom. Adaptator romana Derviš i smrt za radio, Zoran Ristovič, opredelio se za monodramsko kazivanje i nije pogrešio! Stvaranje bilo kakve dijaloške ili razgovorne strukture u dramatizaciji svakako bi išlo na štetu dela, budući da ono i nije ništa drugo do jedan subliman i po opservacijama o životu, smrti, slobodi i ograničenjima Ijudske egzistencije prebogat unutrašnji monopol glavnog junaka, Ahmeta Nurudina. U monodramskoj formi sačuvana je filozofska dubina teksta, njegova bolna meditativnost, ali i humanistička ozarenost. Pripremajući tekst za izvođenje na radiju, Zoran Ristcs ić je, uglavnom, odabrao najkarakterističnije pasaže romana, obezbedivši u punoj meri da tok razmišljanja glavnog junaka i razvoj njegovog odnosa prema drugima u jednoj specifičnoj i veoma delikatnoj životnoj situaciji, budu jasno i precizno iskazani. Tako je roman toka svesti dobio u monodrami sasvim odgovarajući prikaz, apsolutno primeren svojstvima radio-izraza. Monolog Ahmeta Nurudina kazivao je Žarko Mijatović koji je, uz podršku reditelja Zorana Ristovića, svagda inventivno iznalazio pravi ton govornog izraza diskretan i smiren, lišen nervoze, ali ipak angažovan. Bilo je u njegovom glasu nedoumice i straha, ali i izraza rešenosti da se do kraja prkosi izazovima sudbine. Ako se za muziku Mladena Miličevića može reći da je prikladno dopunjavala atmosferu i dramatiku pričanja, za konkretne, istina malobrojne, zvučne efekte moram konstatovati kako su bili izlišni. Prva realizacija Dramskog prorgama Radio-Titograda može se bez dvoumljenja oceniti i kao njegov prvi uspeh. Ostaje jedino da poželimo da samo tako nastavi, uz pretpostavku da se u repertoarskoj orijentaciji neće zadržavati samo na monodramama. Ipak, izvođenje monudrame Derviš i smrt još jednom je potvrdilo da je ta vrsta kazivanja pogodna kada je u pitanju medij radija, reklo bi se čak znatno pogodnija od same

38