RTV Teorija i praksa

Како se, onda, u svetlu gornjih zapažanja predstavlja radio-poruka? 6 Veoma često se možemo sresti sa shvatanjem da je radio-poruka umetnost zvuka. To je, prirodno, istina. ali samo delimična, jer ne prikazuje suštinu radio-poruke u svoj njenoj složenosti. „Umetnost zvuka“ je živ govor, pevanje, instrumentalna i mehanička muzika, ta umetnost prati i filmsko delo i televizijski program. Kako se iz ovoga lako može zapaziti, u situaciji poistovećenja suštine određenog informativnog proizvoda nije važna samo njegova unutfašnja supstanca već i situacijski kontekst njegovog funkcionisanja, ne samo njegova essentia, već sa njom vezana existentia. Iz prethodnih razmišljnja možemo izvući prilično očigledan zaključak da je ezgistencija radio-poruke zapravo način delovanja njenog mehanizma, sve ono što smo označili kao kategorije instrumentalna, formalna i imanentna. Ipak, pre svega, nekoliko zapažanja o samoj supstanci radio-poruke, naravno, u sveobuhvatnom smislu, u odnosu prema postojećim i dalje obavezujućim stavovima na tu temu. Ne možemo na ovom mestu da podrobno referišemo i prodiskutujemo te stavove, pa ćemo se ograničiti na čisto informativnu formu uz dodatak sopstvenih interpretacijskih predloga. Naročito mnogo pažnje je posvećeno teorijskim problemima ~radio-pozorišta“ slušahšta (nem. Horspiel) рге svega zbog toga što je ta forma ostajala u izrazitim, mada posebnim vezama sa književnom dramom i sa pozorišnim delom, nedovoljno jasnim vezama, osim toga i s obzirom na neophodnost izgrađivanja oblika slušališta koji najviše odgovara uslovima radio-prenosa.

6 U oblasti osnovnih umetničkih i esietičkih pretpostavki različitih umetnosti treba uzeti u obzir rad Ph.C.Beam, The Language of Art, Njujork 1958, i R. Cr.illois, Eslhetigue generatisee, Pariz 1962.

50