RTV Teorija i praksa

brojeva poštovati razvojni princip, odnosno, da ce se pratiti dinamika i pravci kretanja teorijske misli i praktičnog stvaranja. Odluka da se predmetne grupe formiraju na osnovu principa učestalosti pojavljivanja otvarala je nekoliko pitanja. Prvo, da li sve aspekte, odnosno elemente, osnovne predmetne kategorije podvoditi pod nju ili ih tretirati kao delove neke druge, zasebne celine? Pošto opredeijenje za osnovnu kategoriju nosi sobom zajedničku pripadnost velikog broja bibliografskih jedinica od kojih se, međutim, istovrsne ponekad ne javljaju ni u približno istom broju, pa je otežana sistematizacija u podgrujae, a samo nizanje hronološkim redom ne pruia potrebnu organizaciju, izabrano je drugo rešenje. U stvari, kada je broj tekstova koji se bave nekim od medusa ili segmenata osnovne predmetne kategorije, koja je po svojoj Struktur! složena, visokofrekventno zastupljen u odnosu na ostale, tekstovi su izdvojeni u samostalnu grupu. Uzećemo primer grupe I. „Drama na radiju i televiziji". U kontekstu celokupnog predmetnog pregleda ovu grupu bi trebalo tretirati kao podgrupu grupe „Struktura RTV programa", ali napred pomenuto opredeijenje dozvoljava joj samostalan status. Drugo, kako se ponašati u slučajevima kada se u istom tekstu javlja predmet u „širem" i „uzem" smislu. Pokušaj da se striktno opredelimo za jednu od dve mogućnosti istakao je nekoliko protivurečnosti. Ukoliko bi kriterij pri rasporedivanju tekstova bio preovlađujuća ~šir e" shvaćena predmetna usmerenost, Bibliografija bi imala svega nekoliko predmetnih grupa koje bi u sebi objedinjavale niz tekstova, pa bi njeno korišćenje bilo znatno otezano. Pored toga, relativno samostalni elementi datog predmeta bi se izgubili u mnoštvu tekstova. Sledeća moguénost, dosledno rasporedivanje na osnovu ~uže" shvaćenog predmeta, znatno bi komplikovala sticanje uvida u celovitiji obuhvat predmeta. Pomenute moguénosti nisu zadovoljavale osnovnu funkeiju Bibliografije, a ideja dvostrukog ili eventualno trostrukog pojavljivanja iste bibliografske jedinice bi rad i korišćenje materijala činila znatno složenijim, pa je odlučeno da se primeni kompromisno rešenje. Pri rasporedivanju tekstova koji u

7