RTV Teorija i praksa

као veliki problem? Nikada se - svi se sjećamo - nikoga ovdje nema ko nije u novinarstvu bar četin-pet godina nikada se nije otvorenije pisalo o društvenim problemima nego što se sada piše, a embargo se ipak postavlja. Da li je embargo to sredstvo, taj instrument kojim društvo želi da se štiti od negativnog pisanja, ili pak pojedind žele da zaštite - kako bismo to rekli, svoju sopstvenu kožu stavljajući embargo na ovu ili onu informaciju? Jer, zaustavljanje infbrmacija postoji na svim nivoima. Počev od preduzeća, opštine, pokrajine, republike, pa do Federacije. To znači da se u svakom slučaju ne može govoriti da je onaj koji stavlja embargo želio time zaštititi društveni interes. Sledeća teza je odgovomost izvora infonnisanja za embargo i odgovomost sredstava informisanja za kršenje embarga. Kao što smo u društvu postavili odgovomost u teorijskom, akademskom smislu, i kao što smo i tu dosta popustljivi, ili veoma popustljivi, tako smo i kod odgovomosti za stavljanje embarga i za zloupotrebu embarga, odnosno kršenje embarga, skinuli odgovomost, do sada, tako reći sa svakoga. Ja ne znam za pojavu da je iko odgovarao zato što je stavio embargo na neku informaciju, odnosno da je bilo ko odgovarao zato što je prekršio dati embargo. Mi smo pre neko veče imali priliku da čujemo zaključak Plenuma Centralnog komiteta SK Hrvatske (po mom dubokom uverenju pogrešan zaključak), da se ne objavljuje kako je glasano, ko su sve bili kandidati, ali i taj zaključak je prekršen, Naši su novinari saopštili onako kako je bilo. Znači, usvojili su embargo, ali kada smo videli da taj embargo drugi ne poštuju, onda smo mi do hrvatskog vrha telefonirali te noći i izborili se da embargo jednostavno skinemo i da on ne važi više, jer je već probijen. Mislim da je tu ta spona, između onoga ko stavlja embargo, jer ako ga je već jednom stavio, mora čvrsto da stane iza tog embarga sa svim njegovim posledicama, ali mora jasno da zna zbog čega je stavljen embargo. Kod nas nije sarao pitanje embarga. Kod nas je to i pitanje komuniciranja sa javnošću uopšte. Nema preduzeća, opštinskog komiteta, da ne govorim o otganima koji

26