RTV Teorija i praksa
da u određenim slučajevima, što je već drug Šaranović rekao, ima situacija kada se neke činjenice iz određenih bezbednosnih, političkih, opšteekonomskih i sličnih razloga koji su od interesa za zemlju, ne daju trenutno, ili se ne daju uopšte za javnost. Međutim, najveći deo informacija kojima se raspolaže kod svih društvenih subjekata ne može i ne treba da bude, niti sme da bude zadržan, ne raogu se takve informacije uskraćivati našoj javnosti. Ono što većina kolega zna, jer ovde ima i novinara koji neposredno prate rad onih organa i tela u Federaciji i Republici Srbiji, koji po prirodi svoje delatnosti tade neke poslove koji bi možda mogli da budu, ili koji jesu, ponekad tajna, rade poslove o kojima se ne može u svim elementima ili ne može uopšte obaveštavati javnost. Oni znaju da smo mi poslednjih godina učinili mnogo da se, prvo, skinu tabui sa raznih tema i, drugo, da otvorimo većinu tih organa ili, rekao bih, sve organe maksimalno za javnost, odnosno da stvorimo mogućnost novinarima da prate rad tih organa. Do sada smo imali neke odredbe koje su obavezivale izvore informacija da rade javno, da budu otvorene prema javnosti, ali smo u najnovijim izmenama Zakona o javnom informisanju naše Republike dalje proširili te odredbe i rekli da ne samo što su oni dužni da budu otvoreni, nego su dužni da stvaraju uslove novinarima za rad, a to znači da im daju materijale, da im daju sve činjenice na osnovu kojih bi oni mogli blagovremeno, objektivno, istinito da obaveštavaju javnost. Ima situacjjs, kao što znamo, da se pojedini organi ili, rekao bih, institudje u našem sistemu, do radničkog saveta zatvaraju, da proglašavaju mnoge činjenice, za koje se to ne može prihvatiti, da su tajna, da ih proglašavaju u ime nekog višeg interesa za tajnu. Mi smo u izmenama tog Zakona rekli da svaki subjekt u našem društvu, a pre svega redakcije, novinari, i svi drugi, treba javno da pokreću ta pitanja, da traže raspravu, da traže odgovomost onih organa i tela koja se zatvaraju prema javnosti. Međutim, moramo priznati činjenicu da su svi društveni subjekti, od radne organizacije do najviših organa zemlje, pored toga što su dužni da obaveštavaju javnost, i odgovomi pred tom javnošću ukoliko je ne obaveštavaju.
29