RTV Teorija i praksa

upoznat veoma mali broj Ijudi. Znači, odgovomije novinarstvo je ono koje pogoduje smanjivanju embarga, sraanjivanju raznovrsnih zabrana. Mislim takođe da mi imamo razloga da dignemo glas kada god dođe do zloupotrebe embarga, pa je i ovaj razgovor jedna vrsta dizanja glasa protiv zloupotreba embarga. RADE BRAJOVIĆ, urednik „Večemjih novosti“; Pod zloupotrebom podrazumevam, naravno, nepravedno postavljen embargo. Svaka zloupotreba, pa i ova, ima svoje uzroke i svoje posledice. Motivi uzroka najčešće su u pokušajima, naravno neopravdanim, prikrivanja punog stanja i u nečijem strahu od istine. Uzroci se verovatno konstituišu i u ponašanju samih novinara, ne konstantno, ali s vremena na vreme konstituišu se u jedan stav. Mislim da uzrocima za postavljanje ovih nepravednih, neopravdanih embarga, doprinosi i pisanje koje podrazumeva neargumentovanost, nepotpunost, jednostranost svake vrste, pisanje čije poruke nude defetizam, bezizlaznost, itd. Verovatno i pisanje koje ne podrazumeva pravo novinarsko angažovanje, koje podrazumeva političko partnerstvo, bez razloga. Pisanje koje podrazumeva sopstveni monopol nad sredstvima informisanja, da ne pominjemo notome stvari koje smetaju nama samima (a i onima koji se sve češće odlučuju na embargo) kao što su senzacionalizam, površnost, neznanje, nemogućnost da se uđe u suštinu pojava, itd. Druga vrsta uzroka, iz kojih nastaju sve češća postavljanja embarga, mogu se izraziti jednom rečenicom: u pitanju je, ipak, trijumf birokratske svesti onih koji određuju na šta će se staviti embargo. Iz tih uzroka onda dolaze i posiedice. One su različite. Ima ih međunarodnih, i to veoma teških. Poslednji događaji, razgovori u Skupštini SFRJ, pa i sve učestaliji štrajkovi i način prećutkivanja uzroka tih štrajkova, izbegavanja analize uzroka tih štrajkova, stvaraju ne samo domaće, nego i međunarodne implikacije, nepovoljne i za sistem i za položaj štampe u sistemu. Međutim, hteo bih da govorim o jednoj drugoj vrsti domaćih posledica, koje mene kao novinara naročito pogađaju, a naročito me je pogodila ona posle ovog skraćenog saopštenja o razgovorima u Skupštini SFRJ.

40