RTV Teorija i praksa

zamerke, to je da se pojedinačno ocenjuje da li je neki događaj, a događaj se desio, da li je za objavljivanje ili nije. Te nije vreme, te nije zgodno, izazvaće nervozu u narodu, stvara nezdravu atmosferu, nezdravu situaciju, itd. Često imamo posla sa događajima koji su već izazvali određenu temperaturu koja u javnosti već nešto teži i opterećuje, u stvari, tu našu demokratsku atmosferu. Prema tome, šta se tu može u bilo kom smislu pogoršati. Reč je, naravno o odgovomosti novinara, da takav događaj osvetli sa svih strana, da ga jednostavno ne prihvati, pogotovo ako stigne na lice mesta kada se događaj već desio, pa se osloni na jednu vrstu informacija, na jednu stranu, a ne sasluša i drugu, to može da bude veoma negativno. Zahtevati da se to ne objavi, štrajk ovde ili onde, mislim da sada praktično takvih zahteva nema. Štampa to objavljuje. I ako bi čovek do кгаја hteo da bude tačan mislim da je toga mnogo manje sada, nego što je bilo, a mnogo više nego što bi trebalo. Mnogo više nego što bi trebalo, to je sigumo. Ne može da se preko javnih glasila prećutkuju događaji koji u određenoj sredini izazovu određene reakcije, određenu nervozu, itd., i zbog toga što to nekome u tom trenutku ne odgovara, da zbog toga štampa prećuti. Јег, ukoliko ti kanali ne funkcionišu, funkcionišu oni drugi za koje znamo da su u stanju da potpuno deformišu istinu. Krivica je onda do svih koji upravljaju tominformacijom,od onih koji možda zahtevaju da se informacija ne objavi do onih koji je trebalo tu informaciju da objave. Javna glasila su odgovorna za sve što objave, ali odgovoma su i za ono što ne objave, ukoliko nešto postoji kao fakat, nešto kao činjenica, nešto kao događaj. U tom slučaju daju širok prostor za drugačija tumačenja toga događaja, pa i za zloupotrebu toga događaja. Rečeno je dosta o ovom slučaju sada u Skupštini. Mislim da i drugovi koji su doneli takvu odluku da se da samo saopštenje, da će i oni (kada budu razmotrili dobro posledice toga poteza) da ce i sami konstatovati da je greška u tome. Postoji još jedan problem. Ako se javna glasila na neki način mdolentno odnose, a često ne svojom krivicom, prema važnim činjenicama, prema važnim događajima, izgube kredibilnost, izgube poverenje čitalaca, gube

46