RTV Teorija i praksa

3) u braku je predstavljena tradicionalna podela uloga, ргеша kojoj je isključiv ili bar glavni posao žene vođenje domačinstva i briga o deci, a muškaraca profesionalni rad; 4) zaposlene žene obavljaju pretežno „ženske” poslove i podređene su muškarcima u profesionalnoj hijerarhiji; 5) žene su, za razliku od muškaraca, više okrenute kontaktima sa drugim Ijudima, a manje profesionalnom usavršavanju; 6) žene su, ne samo pasivnije od muškaraca, zavisne od njih u pogledu ekonomske i fizičke sigurnosti, več i više koncentrisane na lične potrebe i probleme; 7) u televizijskom svetu ne postoji pokret za oslobođenje žena i nema njegovih pristalica. Autor zaključuje da se iz ovog kratkog pregleda zapadnih proučavanja može videti da je prikazivanje ženskih likova tendenciozno i shematično. Ргеша njemu, priroda je obdarila žene takvim predispozicijama koje joj predodređuju isključivo ulogu majke, domačice ili seksualnog objekta. Dominacija ove vrste modela žene u televizijskim programima nad drugim modelima, koji joj priznaju potpuno pravo da odlučuje o sebi, upravo je ono što feministički pokret definiše kao „seksizam” u mass medijima. U ovom odel’ku časopisa objavljen je i tekst engleskog naučnika Roberta E. Vajta (Robert A. Vthite) „Demokratizacija komuniciranja. Traženje novih istraživačkih strategija”, kao i komentar ovoga članka - „Razni oblici demokratizacije” iz pera Karola Jakuboviča. „Društvena komunikacija i problemi svetskih razmera. Traženje novog komunikacionog poretka” naslov je članka Johana Galtunga (Johan Galtung). Situacija koju on opisuje u ovom članku je deo rasprave koja se vodi na međunarodnom forumu borbe za novi informativno-komunikacioni poredak. Razmišljajući o budučnosti ove borbe autor dolazi do zaključka da će ona biti analogna borbi za nov međunarodni

232