RTV Teorija i praksa
Ukupni auditorij za oko 300 prenosa operskih i baletskih predstava u 13 zemalja 1985. godine iznosio je ргеко 160 miliona gledalaca; prosečno je svaki prenos pratilo 515 000 gledalaca, a prosečni rejting je iznosio 2.3%*. Svaka zemlja je imala, u proseku, oko 24 prenosa godišnje. Po apsolutnoj veličini auditorija vodi Italija sa 58 miliona gledalaca, slede zatim Španija (27 miliona), Francuska (23 miliona) i Velika Britanija (20 miliona). U odn Osu na veličinu prosečnog auditorija, vodi Mađarska sa 7.3%, zatim su tu Danska (6%), Španija (5.3%), Švedska (3.6%), Švajcarska (2.5%), ali je ovo u funkciji politike programiranja i broja raspoloživih kanala. Prosečni rejting je u Francuskoj bio 1.8%, Italiji 1.6%, Velikoj Britaniji 1.5% a oni su veoma slični jer ove zemlje imaju tri i više kanala. (TV WORLD, International business magazine for television and video, London, septembar 1986) TV KVIZ - Zbog čega su emisije kviza toliko popularne? Na ovo pitanje su pokušali da odgovore istraživači britanske organizacije IBA (Independent Broadcasting Authority) 1986. godine. Po njima ovakve emisije obezbeđuju, skoro bez izuzetka, priličan auditorij iz nedelje u nedelju. Ispitivanje otkriva da za uspeh kviza najviše zasluga imaju profesionalni i zabavni voditeiji (88% glasova), a da igra zahteva рге znanje i veštinu nego sreču (85%). Tri četvrtine ispitanih gledalaca su izjavili da im je veoma važno to što i sami pokušavaju da kod kuča odgovore na pitanja. Visoke nagrade i poznate zvezde koje učestvuju u emisijama kviza nisu odlučujuči kada je u pitanju privlačenje auditorija. U Velikoj Britaniji je 1985. godine prikazano više ovakvih emisija nego ikada. Ipak, 51% respondenata (bilo ih je 5 748) izjasnilo se da kviza nema mnogo, a
* „Rejting” је uobičajen izrazkoji koriste mnoge istraživačke službe da bi izrazile relativan „položaj” pojedinih programa i emisija u auditoriju ili populaciji. To ]e kvantitativna mera izražena relativnim iznosom ili odnosom gledanosti prema broju TV pretplatnika, prijemnika ili nekoj drugoj odgovarajučoj veličini.
237