RTV Teorija i praksa

Ivanov A. Čehova adaptacija i režija Zdravka Šotre A. Š.: Da budete u pravom smislu savetnik, a ne u onom kada пе znaju šta da rade sa čovekom, pa mu daju zvanje savetnika. Da li dohijete neki scenario da pogledate pre nego što mlađa ekipa krene u realizaciju? Da li se hilo gde traži Vaše mišljenje, savet, u bilo kojoj redakciji, gde imate žanrovskog iskustva? Z. Š.: Ma ne! Niko ovde nikoga ništa ne pita. A. Š.: Kako se usvaja jedan scenario па Televiziji? Z. Š.: To rade u uskom krugu urednika, bez reditelja, scenariste... Onda pozovu reditelja kome žele da daju emisiju. Oni obave vrlo površan redakcijski rad. Ako oni to meni, recimo, ponude i ja kažem da bi na tom tekstu trebalo raditi, onda će oni tekst dati drugom reditelju koji je gladan posla i koji će to odmah da primi. Imao sam slučaj sa jednom Bratićevom pripovetkom koju su meni nudili. Događa se u Hercegovini, mom kraju i meni je bliska. Radio sam Vučare koji su iz sličnog miljea. Stavio sam primedbe da u tom tekstu dosta treba menjati da bi valjao. Šta su oni uradili? Našli su mladog reditelja kome je bilo važno da odmah počne da radi samostalno. Napravljena je drama-ponavljanje, ima replika Kovačevih Lisica. To je nedostatak redakcijskog rada i haotičnog raspoređivanja rediteljskih snaga. Ne postoji nikakva politika i to je najgore za mlade Ijude. To su sve posebne ličnosti. Svaki od njih zaslužuje poseban tretman, a njih na

244