RTV Teorija i praksa

novinarskom smeru Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ambiciozan i vredan pripadnik sada već srednje generacije naših komunikologa, koji je več napisao dosta, a ovo mu je najbolje. Nije, međutim, jasno kakvu svrhu ima knjiga - struktura i sadržina podseća na udžbenik, ali nema neophodnog objašnjavanja pojmova i kategorija ni disciplinarne strogosti Za studiju ili monografiju. međutim. nedostaje vlastiti pristun i doprinos - pošto se. bukvalno, svaka strana oslanja na fusnote sa izvorima lako je napisao kratak uvod, autor nam u određivanju prirode knjige mnogo ne pomaže On kaže da „ u većini naučnih disciplina međunarodno komuniciranje zadobija tek uzgrednu pažnju i marginalnu elaboraciju”, pa se zbog toga rešio da „ovaj fenomen” osvetli i analizira i u granicama političke nauke i politikološke analiz.e” Tog se obećanja, na sreču, nije držao, tako da je konačan rezultat klasično komunikološko delo u kome je politikološki aspekt međunarodnog komuniciranja prisutan čak ispod neuobičajene mere - ukoliko zanemarimo očiglednu autorovu želju za približavanjem nauci o međunarodnim odnosima, s којош naša disciplina nije napravila jasno suzgraničenje, a koja je bliska rođaka političke nauke, Mi, pak, smatramo da je problematika međunarođnog komuniciranja neizbežni i integralni deo komunikologije, dakle „jedinstvenog posmatranja jedinstvenog fenomena”, a društveno komuniciranje to zaista jeste. U sličnoj đilemi smo se, međutim, opredelili za Masovno kontuniciranje u savremenom svetu („Savremena administracija”, Beograd, 1987), jer „međunarodno komuniciranje” kao pojam i pojava obuhvata i niz oblika komuniciranja koji nisu predmet komunikologije (intenzivni turistički i drugi kontakti ijuđi, kulturni transfer i razmena, oblici poslovnih veza i komuniciranja, itd ), Sadržina ovih dveju knjiga je strukturalno gotovo identična, s tim što je Radojkovičeva obimnija, ažurnija i zasnovana na brojnijim i bogatijim izvorima Obema nedostaje snažnija teorijska osnova koju bi trebalo razviti analizom modela globalnih interakcija i izdvajunjem onih čija je priroda dominantno komunikacijska (u smislu razmene značenja). Radojkovićeva obaveza je bila još veča u tom pogledu, jer se nije unapred

278