RTV Teorija i praksa

S. S.: Pa ima nešto petrifikovano u načinu na koji se komunicira klasičnom muzikom. Sad, ja ne mogu da kao spektakl koji sejavno prikazuje, teško je zamisliti nešto dosadnije od koncerta. To je strašno statična situacija. Čovek sluša nešto što je veoma interesantno ili manje interesantno, što razume ili ne razume, voli ili ne voli, a pri tom gleda nešto što je užasno dosadno. Taj vizuelni deo koncerta, mislim koncerta u sali, je maksimalno neatraktivan. I. I.: Kako mole da bude neatraktivno nešto što čovek izvodi? Gledate čoveka u lice, on nešto svira, nešto doiivljava... S. S.: Samo nešto može da bude atraktivnije i manje atraktivno. Sigumo je atraktivnije, kada gleda čovek balerinu ili kada gleda pozorišnu predstavu ili gleda nešto drugo, nego jednog čoveka koji sa neumitnošću sudbine ponavlja isti pokret. Recimo, rukom ргеко violine, ili bilo koji drugi. Mislim, taj vizuelni deo koncerta je stvamo nešto što čoveka odbija. Ja više volim da slušam muziku sa ploča nego da idem na koncerte. A da je nešto važno u toj situaciji potpune statičnosti u kojoj se nalaziš vezan za svoje mesto...u koncertnoj sali, nisam siguran da to mogu sasvim tačno da definišem, ali čini mi se da nešto... da nešto suštinski loše postoji u organizaciji koncerata. Da sam muzičar, ja bih organizovao izvođenje muzike na drugi način. Kad sam govorio o tim promenama...vidite šta pozorište radi?! Ipak se tu mnogo učinilo sa spajanjem prostora, sa dovođenjem scene do izvođača itd. Čini mi se da tih eksperimenata u prikazivanju klasične muzike ima veoma malo, doista malo. I. I.: Pa u prikazivanju klasične muzike ima doista malo, ali zato ima muzike koja se sad već tako komponuje. S. S.: Znate, ja ne znam t0... ali bi sigurno bilo interesantno to znati, ako ima nekih eksperimenata koji bi bili protiv te statičnosti, pokušavaju da... I. I.: Da. Objasniću vam malo kasnije, za sad me interesuje da li volite Bramsa? S. S.: Pa...volim...čuje ga čovek na koncertima.

238