RTV Teorija i praksa

I GOSPOĐA: Hvala. Već sam se uplašila da ne umete da kažete đobroveče. Antone, gospođaje rekla dobroveče. Kaži dobroveče gospođi. ANTON: Još malo šećera. I GOSPOĐA: Onda... dobroveče, gospodine.. gospodine... II GOSPOĐA: Gospodin Adam. Moj muž. I GOSPOĐA: Adam? Divno ime. Baš se radujem, gospodine Adame, što se zovete Adam. Znala sam da se zovete Adam. Otkud sam znala? Gospođo, ja nikad nisam videla gospodina Adama ali ipak ga poznajem, i nisam znala da se on zove Adam a ipak sam znala. Dobroveče, gospodine Adame. Volite li gorak čaj ili s malo šećera? Izjasnite se slobodno, nećemo valjda da štedimo šećer? Ali, gospođo, zašto meni gospodin Adam ne kaže dobroveče?

II GOSPOĐA: Siromah Adam, Jadni Adam. On je slep, gospođo. Ja ću da kažem dobroveče umesto njega: Dobroveče, gospođo. Jeste li sad zadovoljni? I GOSPOĐA: Slep? Ko bi rekao? I kako on može da bude slep kad ja ne znam da je on slep? Ili

211