RTV Teorija i praksa

zaboga, kako može da zna kada vas ja sanjam a ne on? Istina, on je zaključao vrata, on vas je uvredio, to je tačno. Ali samo zato, mila moja, što samja to htela. Možda nisam znala da hoću, ne kažem. Ponekad nešto hoću a ne znam da hoću, pa prosto samu sebe iznenadim, Da li da me to plaši? Ne, tako je mnogo interesantnije. Tako ja sebe zabavljam. Provodim se izvrsno. Obožavam iznenađenja. Odjednom, ja sam sebi vrlo tajanstvena. Sve je puno tajni. Svi ste vi moja tajna. Vi uopšte i ne postojite drukčije, mala moja, nego kao moja tajna, koju krijem od vas. I on je moja tajna koju krijem od njega. Volite li tajne? Ali to diže čoveku ugled u sopstvenim očima. Šta je čovek bez tajne? Šta sam ja bila - bez tajne? On je sve znao o meni. Sve? Glupak, kakav uobraženi prosti glupak i sebičnjak. ANTON; /SMEJE SE/ II GOSPOĐA: On se sada smeje, gospođo. Zašto se smeje? I GOSPOĐA: Jadnik. Šta mu drugo ostaje? Kazaću vam, mala moja jadna prijateljice: čovek bez tajne ne može da pije čaj. Da bih mogla da vas pozovem na čaj, moram da imam neku tajnu koju, uz čaj, mogu poverljivo da vam saopštim, samo vama, i nikome drugom! II GOSPOĐA; Ali on se smeje. On vas je sigumo čuo. I GOSPODA: Ništa novo. Pokušava da me probudi. Ali uživam što sedim preko puta njega i što on nema pojma o svemu ovome. Uživam što ovo krijem od njega. On ne vidi ni vas, ni gospodina Adama. Kakav glupak! Moglo bi sada svašta da se desi, on ne bi imao pojma o tome. Ja bih mogla kuću da upalim, sve da izgori već jednom, najzad! Ova prokleta kuća. Moje šolje za čaj. Vi, gospodin Adam, on čak, gospođo, da

228