RTV Teorija i praksa

Pedi Čajevski

TELEVIZIJSKA VEŠTINA

Predgovor TV drami Veliki poduhvat

Velikipoduhvat je ispao efektan televizijski komad, ali izgleda da je pogodniji za izvođenje na pozorišnoj sceni. U stvari, to ne bi bio tako dobar pozorišni komad, kao što je bio dobar kao televizijska drama; ali čak i tako, njegova težina i snaga su suviše velike da bi potpuno i uspešno mogle da se izraze na televiziji. Velikipoduhvat se nije koristio specifičnom televizijskom tehnikom. Naravno, ograničena pokretljivost televizijske kamere mi je ipak omogućila da taj veliki pozorišni trupac pokrećem lakše na televiziji uego što bih to mogao u pozorištu. Nisam bio ograničen jednoscenskim dekorom, niti sam morao da pišem nepotrebne replike da bih objasnio zašto se lica nalaze na određenom mestu, iako prirodno ne bi trebalo da su tu. Mogao sam da usredsredim akciju svoje priče na Ijude koji su direktno uvučeni u nju. Čak sam mogao da uhvatim više literarne realnosti nego što bih to mogao sa pozorišnim komadom. Ipak, Velikipoduhvat isuviše liči na pozorišni komad za pare koje sam za njega dobio od televizije. Glavna ličnost je više opsednuta nego što je stvarna, a dijalog često upada u pozorišno jeđak jezik, kojim se Ijudi u svakodnevnom životu ne služc. Veliki poduhvat je promašen u svom osnovnom pristupu. Suviše je .jasan" za televizijsku dramu. Priča je suviše jaka. Jasnoća je, na nesreću, jedno od svojstava pozorišnog komada. Pozorišni komad je odreden za

189