RTV Teorija i praksa

Zato kada koristite reklame da biste saznali o razlikama tamo gde ih upravo i nema, to znači da radite za reklamera. To nije besplatni radio ili televizija. To više liči na besplatni slani kikiriki u kafani, koji vam daju da biste ožedneli i da biste popili više piva kako bi utolili žeđ. Stanica WHCR je drugačija. Mi ne nudimo program besplatno. Ali ne dajemo reklame. Tri puta godišnje održavamo takozvani Maraton kada zaustavljamo program i tražimo od slušalaca da nam daju novac kako bismo mogli da nastavimo sa emitovanjem. Mi postavljamo ciljeve za Maratone i saopštavamo vam za šta če novac biti upotrebljen. Nama je potrebna materijalna podrška slušalaca. Mi smo radio-stanica koju izdržavaju slušaoci. Naravno, mi ne tražimo podršku slušalaca samo u novcu nego i kroz dobrovoljni rad, tražimo pomoć u ocenjivanju programa i zajednička nastojanja da naša radio-stanica i naša zajednica postanu bolja životna sredina. Ali prilozi koje daju slušaoci su najvažniji. Evo zašto; Za prve tri godine rada na emitovanju programa većinu novca obezbediće njujorški Siti koledl. Za opremu, prostor, usluge i plate zaposlenima Koledž će uložiti najmanje 50 hiljada dolara godišnje. U četvrtoj godini rada pokušaćemo da povećamo budžet tako da bismo kupili još opreme, zaposlili više Ijudi, otvorili dodatni studio izvan kruga Siti koledža i započeli druge projekte važne za našu sposobnost da zadovoljimo potrebe zajednice Harlem. Nadamo se da će naši slušaoci podržati ove projekte i da će početi da daju svoje priloge za opštu podršku stanici. Ako naš budžet bude iznosio 75 hiljada dolara za petu godinu, nadamo se da će slušaoci obezbediti trećinu ove sume. Ako naš budžet bude iznosio 100 hiljada dolara za osmu godinu, nadamo se da će slušaoci obezbediti polovinu ove sume. Ako naš budžet bude iznosio 150 hiljada dolara za desetu godinu, nadamo se da će slušaoci obezbediti dve trećine ove sume. Da li smo nerealui ako tražimo od zajednice da obezbedi 100 hiljada dolara za rad ove stanice kroz deset godina?

62