RTV Teorija i praksa

napori u pred i postprodukcionoj fazi za apsolviranje višejezičkih verzija; - Reklamna industrija moraće paralelno sa sagledanom proizvodnom i marketinškom evropeizacijom industrije da razvije nove strategije i kampanje, koje će podneti račun ovoj produkcijskoj internacionalizaciji, jednoj rastućoj evropskoj sociokulturnoj integraciji kao i akcionom radijusu satelitskih delilaca TV kanala; - U oblasti autorske zaštite intelektualnog i umetničkog vlasništva moraće da se iznađe detaljnija regulativa za prikladne ugovore o obeštećivanju i zadovoljavanju pravnih zahteva na evropskom nivou; ćini se da je ovde zapadnonemaćki sistem pravi uzor; - Konačno moraće da bude napravljeno jedno evropski orijentisano istraživanje o gledaocima i medijima koje neće davati samo površinski pouzdana i internacionalno podnošljiva merenja akcionih radijusa, već dodatno i kvalitativne podatke korišćenja medija. U neposrednoj budućnosti zahtevaju se evropske analize programskih struktura kao i alternativni scenariji za planiranje programa nadmetanja. Po strani od tih pojedinaćnih aspekata protiče najveći problem koji ide se evropeizacijom medija: problem rastućih vertikalnih i horizontalnih koncentracija u strukturama medijskih kuća kao i preplitanja među aktivnostima štampanih i elekfronskih medija. Već danas ne postoji više jasna publicistička podela moći između ovih oblasti, a najnoviji pokreti za učešće i kooperaciju na tržištu dopuštaju da se donese zakljućak o pooštrenoj multimedijskoj koncentraciji. Za pogrešna preplitanja između štampanih i elektronskih medija ne postoji na evropskom nivou nikakav jasan politički pravni okvir. Raspon obuhvata od striktnih nacionalnih ućešća u kontroli vlasništva, kao u Francuskoj, sve do nikakvog pravnog okvira, kao u Italiji. 16 Ono što se zahteva jeste jasna regulativa u

16 Rao Giuseppe, The Italian Broadcasting System: Legal (and political) aspects, Florence, European University Institute, 1988.

24