RTV Teorija i praksa

Neko može da ustvrdi da su tri prijemnika preuveličavanje, da su oba MAC „kolor plus” kompatibilna, da gledalac može lako da preživi sa jednim aparatom kroz nekoliko međukoraka, itd. Međutim, treba imati na umu da postoji mnogo nekompatibilnosti ili „obogaljene kompatibilnosti” u čitavoj ovoj priči. MAC nije kompatibilan sa PAL ili SECAM. „Kolor plus” nije kompatibilan sa MAC. MAC širokog ekrana ili „kolor plus” su kompatibilni respektivno sa svojim 4:3 prethodnicima, ili sliku treba gledati u formatu poštanskog sandučeta. Kada smo prešli sa crno-belog na kompatibilnu boju, gledalac opremljen crno-belim prijemnikom je neprekidno gledao jednu skoro identičnu sliku. U siučaju široko ekranskih emisija vlasnik aparata 4:3 će otkriti da su se na kanalu X sve slike promeniie sa punog ekrana na poštansko sanduče. Ukoliko mu se takve slike ne dopadaju on može da izabere iii da ignoriše kanal X (što i nije tako teško imajući u vidu ukupan broj kanala koje obično može da prima), ili da kupi nov 16:9 prijemnik. Najzad, ne mogu a da ne spomenem nemoguče rešenje izveđeno iz predloga tog slavnog holandskog biologa koji je sugerisao dvogodišnji moratorijum za publikovanje bilo kakvih novih radova posvećenih biološkim istraživanjima kako bi naučnoj zajednici dali dovoljno vremena da pročita već objavljene radove. Na isti način bismo mi mogli da zatražimo da tehnologija zastane dok se mi povratimo od svih šokova od kojih smo do sada pomodreli. Prema tome, naš najveći problem danas, kako ga ja vidim, ne leži u oblasti procenjivanja pojedinačnih vrednosti i nedostataka predloženih sistema, vcć pre u globalnoj proceni puta od današnjih analognih kompozitnih sistema i od ne suviše udaljene budućnosti kada će jednosignalni format ponovo dominirati tržištem, pod uslovom da je takva bezbedna luka uopšte moguća.

31