RTV Teorija i praksa

i tako spreči prodor katolicizma. Kako Rusija nije bila spremna za ratni pohod većih razmera, Arsenije 111 morao se obratiti predstavnicima Austrije, Mletačke Republike i Rimske kurije za pomoć i podršku u vojevanju protiv Turaka. Zajedno sa Đorđem Brankovićem pozvao je Srbe na ustanak protiv Turaka, na koje je već krenula vojska Leopolda I. Ali, kako je austrijski prodor na Balkan zaustavila žestoka turska protivofanziva, Arsenije 111 bio je prisiljen da se s masom srpskog u krajeve ргеко Save i Dunava. Рге toga, sa Sabora u Beogradu Leopoldu I upućen je zahtev da Srbi u Podunavlju dobiju crkvenu autonomiju, kakvu su imali u Turskoj. Bečki dvor dao je 1690. prve povlastice Srbima; posle je Arsenije 111 nastojao da očuva sve povlastice kao i da oslobodi zasužnjenoga Đorđa Brankovića, kojem je trebalo priznati titulu srpskog despota. Sva događanja oko seobe, u suštini veliku tragediju naroda, sagledanu iz životnih aspekata visokih crkvenih, vojnih i drugih dostojanstvenika, ali i iz perspektive običnih Ijudi - zanatlija, trgovaca, seljaka prikazao je Zvonimir Kostić u širokom epskom zamahu, tako da se ova dramska hronika ne jednom pretvarala u dinamičnu rapsodično intoniranu radiofonsku kantatu. U ulozi Arsenija 111 pred mikrofonima pojavio se Gojko Šantić. Tumačenjem toga lika pridodao je on svojim radiofonskim kreacijama istorijskih ličnosti još jednu, veoma nadahnutu i, reklo bi se, kreaciju obeleženu akcentima plemenite patetike, ali i prožetu iskrenim emocijama. I ostali izvodači, naročito Petar Kralj, Maja Dimitrijević, Momir Bradić, Molorad-Mida Stevanović, Ivan Jagodić i Miodrag Radovanović u inače kratkim sekvencama uspevali su da okarakterišu poznate i manje poznate likove iz prošlosti i da ih pred mikrofonom ožive na veoma sugestivan način. Radmila Trifunović-Diklić znalački jc odabrala muziku epohe, u saradnji sa Vladimirom Jovanovićem. Rcdilclj Nebojša Bradić uspevao je da ostvari potrebnu

52