RTV Teorija i praksa

podržali su uvodnu rečenicu priređivača dvobroja časopisa „Umetnost” iz 1971. godine, Dejana Medakovića, Živorada Stojkovića i Lazara Trifunovića, koja glasi: ~Da podizanje spomenika ličnostima koje su oličenja najviših, najdubljih tragova u sudbini svoga naroda, može pokrenuti neka osnovna pitanja ne samo estetska, već i istorijska, moralna, duhovna - primer je zamena Njegoševe crkvice za Meštrovićev mauzolej na Lovćenu”. Mnoga slična, osnovna pitanja opet su pokrenuta. To je „borba za Lovćen” - poručuje Matija Bećković. A mudri Dušan Radović, blagovremeno, u pesmi pod naslovom Veći grob za novu smrt, napisao je ove stihove. „Njegoša podmićuju, nude mu novu smrt i veći grob, mame ga u svoju raku, kazamat, da ga stave pod svoj kamen i svoje straže, da jedino oni budu nadležni za njegov slučaj, da nam jedino oni mogu prepričavati njegove prave misli, da nije mislio ono što je mislio i da nije napisao ono što je napisao, i da je oduvek mislio ono što oni misle”. Odjeci i tih Radovićevih stihova a i obilje novih misli začeti su u ovim Putevima kulture Drugog programa Radio Beograda, za šta se i te kako postarao voditelj Rale Damjanović podstičući sabesednike i prepuštajući se njihovim razmišljanjima, nadanjima i snoviđenjima o vaskrsavanju Njegoševe kapele. EH, TAJ ČERČIL! Kao dokumentarna radiofonija koja ukazuje na neke nedovoljno poznate istorijske činjenice, početkom novembra 1990. u Dramskom programu Radio Beograda premijerno je emitovana radio-drama Dobro došli na Galipolje Ivana Josimovića, u upečatljivoj režiji Darka Tatića, sa Ljubom Tadićem i Žikom Milenkovićem u glavnim ulogama, izvanredno tumačenim prcd mikrofonima. Reč je o jesenjim danima 1915. kada su Nikola Pašić i srpska vrhovna komanda očajnički očekivali pomoć od saveznika. Za to vreme Kičener i Ćerčil, dva gorda Albionca kojima se prohtelo da budu veliki stratezi,

67