RTV Teorija i praksa

М-2 Džaba ti. Jope nisi jači... oni zabasati! Mo, prije b’ ja i ti, no oni, pa zar s’ zaboravjo da je Каго po vakvom vremenu u šumu, u krađu drva išo. Bolan, najbolje je bukve svlačjo... a oni, vala, vini on. To s’ ne mere desti. АГ, što će im pjesma, ćaća i njiov? Zar im pluća nis’ puna ovok zimskog otrova? M-1 Neć’ ja ovo predati, a jok. Samo m’ deset bježiš, ja ć’ to stići. SREDNJA: O, de, dobro moje, de de. Bud’ mirna. Evo t’ jedna cukrca, prisjela ti dabogda. SREDNJI: Ženo, držiš Г tu marvetnu? SREDNJA; Držim, a šta drugo radim. SREDNJI; Ama, što se jednoč ne umiri, Mariju joj djevcu konjsku? SREDNJA: Ne znam. Jača je od mene. Ništa joj ne merem, a šećera više nemam. SREDNJI: Drž’ je, jer ću kolac i o te i o nju. Evo već po sata kako je ne merem osamarti, a kamo Г da je uzjašem. SREDNJA; Držim je, jadan ne bjo. Reko t’ ne merem joj ništa. Odiže me od zemlje. SREDNJI: Ama, kad te ja odignem, do Ribnjaka’š let’ti. Ni vrana t’ neće biti ravna. Razumješ, nanu ć’ ti naninu, znaš! SREDNJA; De, ne suj. Što s’ baš daneske moro poći, mogo s’ to i ranije završti?

204