RTV Teorija i praksa

M-l Kome Г su to vikali? Ne čuju se više. M-2 Da. Odoše... Мога da su kum-Jovanu vikali. Ide u grad. Ima neki poziv od suda za danes, pa navaljo ko manit. Sinoć som mu govorjo da ne ide, al džabe. M-1 Kakav poziv? Nemam pojma! M-2 Svjedoči nekom radniku ozgo, iz šume. Pobjo se sa žanderima, аГ ne znam koji li je to jadnik. Mislim na radnika. Budala đe ć se s žanderma bitu .. M-1 E, ondak Jovan mora ići. M-2 Što mora?! M-1 Doć će oni po njga... Mo, što m’ ne kaza da ide, jebo ga kruv njegov, mogo som poručti, da i meni nešto donese? Nemam gasa još za nedlju dana i još neke stvari. M-2 Brte, nis’ me ni pito da Г neko u grad ide. Da s’ me pito, ja b’ ti kazo, a što ne b’, brte moj mili, a? M-1 Mo, mišljo sam: đe more neko po vakvom vremenu i grad ići. M-2 Stan’ de! Ko da neko viče, zapomaže. GLAS: (LJUDIII! LJUDIII POOOOMOOOOZTEEEEE...!) MLADA: Mamo, ko da neko zapomaže. MAJKA: Моге bit’ ćeri, more bit’. U ovoj đavolskoj magluštni svašta se more

211