RTV Teorija i praksa

svestan naporom volje, odlukom da popišem zvuke, napravim zvučni inventar na imanju svoga brata, uvučenog tri ili četriri kilometara u autentični pejzaž Pola Sezana kako stoji ogromnim slovima napisano na autoputu Nica - Eks-an-Provans neđaleko odavde. Sada, pošto sam ga uočio, kada sam izoštrio fokus, i ptice i taj bruj čujem s lakoćom, bez posebnog napora. Da, ovde bi zatreperilo Luiđijevo srce! Bruj automobila što ispunjava prostor i u predelima najveće tišine! ... kada sam ga uočio! Uočavali zvuk! Oči, dakle, рге svega! Učuti, uušiti, bilo bi nakaradno reći. I primetiti kao da je etimološki vezano za čulo vida. Pa ako i nije, ako primetiti dolazi od primiti, primiti utisak, svakodnevna, stalna upotreba reči vezana je za ikonografiju sveta koji se gleda. Primetio sam jednu pticu kako peva. Te reči, u svesli, prvenstveno, pobuđuju sliku ptice a ne njen cvrkut. Da !i su zvuci aiitomobila zaista toliko tiši od glasova ptica? Osećam kao da su motori u nckom drugom planu moje svesti, ne zato što su iz nižeg tonskog spektra ili što su slabiji, već što su to svakodnevni, ambijentalni zvuci. Naš futurista čuo bi motore glasnije nego što ih čujem ja, i to u trenutku kada ih slušam namerno. Šta se dalje događa? Рге svega, mogu li da zapišem da u ovom trenutku, daleko od nasclja i Ijudi, sunce tek što je izašlo iza jednog „Sezanovog pejzaža”, vlada ono što bismo bez dvoumljenja nazvali tišinom. Da. Tišina skoro pozorišna. Počinjem sa zapisivanjem svega što dopire do mojih ušiju. Ili bi možda trebalo rcći; do moje svesti? Jedna ptica izvlači svoj 5010... - prekidam, pada mi na pamet, kada bi sc sada, umcsto mcne, na istom mestu iznenada našao ncko... - prekidam, čuo sam nov zvuk... Iznad mene, sa neba, zvuk aviona. Zvuk se kreće zdesna na levo, po dijagonali. Ona isla „ptica solista”, ima več i drugih ptica, otpevava kraći napcv zdesna.

126