RTV Teorija i praksa
„Srednji vek - nastavlja Rusojo - razvitkom i izmenama grčkog tetrahord sistema, sa Gregorijanskim pojanjem i popularnim pesmama, obogatio je umetnost muzike. I dalje je, međutim, zvuk posmatran u svom prostiranju u vremenu, oskudan koncept koji se održao vekovima, a koji ponovo nalazimo u krajnje složenoj polifoniji flamanskih kontrapunktista. Akord nije postojao. Razvoj različitih glasova nije bio podređen akordu koje ti glasovi proizvode u svom totalitetu. Najzad, ti glasovi koncipirani su po horizontali, ne po vertikali. Cilj, istraživanje, zatim težnja ka istovremenom spoju različitih zvukova, to jest, jer se akord (potpun, kompletan zvuk) manifestovao postepeno, krećući se od suglasničkih trijada (trostrukih suglasničkih akorada) do konzistentnih (doslednih) i složenih disonanci koje karakterišu savremenu muziku. Od početka, umetnost muzike težila je ka čistoći i slatkoći zvuka. Najzad, spojila je različite zvuke ali nije odustajala od toga da ugodi uhu slatkom harmonijom. Umetnosl muzike danas, postajući sve složenija, teži za kombinacijama mnogo disonantnijim, oštriijim za uvo. Tako je došla sasvim blizu zvuka-buke.” Dolazi ono zbog čega sam naveo reči iz Luiđijeveg manifesta. „Evolucija muzike uporediva je s povećanjem broja mašina, koje svuda sarađuju s čovekom. Ne samo u bučnim atmosferama velikih gradova, već izvan gradova takođe gde je sve donedavno vladala uobičajena tišina. Danas mašina stvara mnoštvo najraznovrsnijih oblika buke i šumova koji se prosto nadmeću između sebe da čisti zvuci svojom lakoćom i monotonijom ne izazivaju više nikakva osećanja. U želji da uzbudi i podstakne naša osećanja, muzika se razvijala u pravcu najkomplikovanije polifonije, a što se instrumenata tiče ka čitavom mnoštvu boja i tembra. Stvorila je fond najsloženijih mogućih disonantnih akorada koji su priprcmili, na jedan maglovit način, nastanak muzikc hukc. Uvo čoveka devctnaestog vcka nc bi bilo u slanju da izdrži neharmoničan intenzilel izvesnih akorada kojc slvara orkestar (sa tri puta više izvođača nego što su ih imali
129