RTV Teorija i praksa

pesku uz samu vodu, razotkrivenih grudi, ispod ogoljenih žila starih, gorkih vrba, s kosom kao Pelisanda, i kako, na moj užas, u trenutku kada sam hteo da je poljubim, prvi i poslednji put, nestaje zajedno sa mnom pod neočekivanim talasom što ga je podigao brod koji se zaleteo niz Ronu. Izgledalo je besmisleno postavljati mikrofon. Mikrofon ima samo jednog pravog neprijatelja i to je vetar. Ipak sam to učinio. (Snimak vode i sum lišća.) Dobro je tako, mislim, dobro je što je sve počelo vodom i vetrom. Ulazimo zatim u grad. Prolazimo pored amfiteatra, kraj pozorišta, ulazimo u staru romansku crkvu, Notr Dam de la Major. I unutra je vetar. Snimam vetar u vratima, u pukotinama, dodirujem, lupkam po kamenu, osluškujem. (Snimak velra i igra s kamenom u Notr Dam de la Мајог.) Po povratku iz Arla posećujemo Avinjon. Ali ne ulazimo u stari grad. U predgrađu, preko reke, vašar, vašar kojim vitla vetar, mistral sve luđi i luđi kako se primiče kraj dana. Ulazim u praznu naduvenu kućicu, zeleno-žutu, kučicu koja bi sigurno poletela kao ona iz Čarobnjaka iz Oza da nije spletom konopaca čvrsto usidrena za zemlju. Uvlačim se u kućicu, (Snimak vetra u zeleno-žutoj kućici.) Sve pišli, Ijulja se, samo šlo ne polcti. Kao da sam u cepelinu, balonu. Zidovi su poluprozirni, neslvarni. O, Luiđi Rusolo! Ovo bi bila tvoja najlepša igračka! Dođi da se igramo zajedno! „Muzički zvuk je previše ograničen u izboru lembra koji nudi. Najsloženiji orkestri mogli bi da se svedu na četiri ili pet vrsta instrumenata različitih zvukovnih boja: gudači, limeni instrumcnti, drveni duvači i udaraljke. I tako, moderna umclnost batrga se unutar

138