RTV Teorija i praksa

Elementarne etičke norme narušavaju i oni koji kritikuju greške koje su se dešavale u prošlom sistemu. Pre svega mislim na poznate satiričare i na njihova istupanja na televizijskim programima. Demokratija, odsustvo cenzure, glasnost, dobro su svih, pa i satiričara, koji su se još donedavno usmeravali na kućepazitelje i učenike kulinarstva. I to bi bilo dobro da je bilo osećanja takta. Ali, on je izostao. Tada se satira shvata kao društveni mazohizam, mogućnost da se uvredi pojedinac ili nacionalno osećanje naroda koji je zapao u bedu. Elementarna netaktičnost je, prema mom mišljenju, kada se, umesto da se kritikuje, ismejava pozicija, za koju satiričar smatra da je to zaslužila, ismejava i kritikuje njen autor. Igor Konstantinovič BELJAJEV, filmski režiser NE VERUJEM U KODEKS... Lično mišljenje Govorili o kodeksu profesionalne časti na televiziji sasvim je nehumano. Jer, etika nije uzajamni odnos sa gledaocima, ona je pitanje Ijudske savesli u službi Otadžbini. Etika počinje tamo gde se završavaju mogućnosti prava. Dok se ne odvoji ličnosl od države, dok ne bude pravog suvereniteta ličnosti - odlučujuće ponašanje biće naredba ili rublja. I jedno i drugo je bez etike. Prevela s ruskog

mr Mira Kun

„Sem RTV dnej” (Sedam RTV dana), br. 25, 17-23. juna 1991.