RTV Teorija i praksa

Žvanu. Jer ja sam, ovaj, bez obzira voleo sam da slikam, znam da sam tamo čak i u foajeu u onoj našoj sali, u onom ćošku kod prozora gde nismo glumili ispred kamina, gde je bio pođijum i onaj klavir za revolucionarnu etidu koju je svirala Mira Trailović. Ja sam tamo i vajao nešto i Vida Jocić, naša koleginica je bila, ona je danas poznati vajar, nas dvoje smo nešto čeprkali, bistu Titovu i šta ja znam. Saša Markus nam je bio glavni pomoćnik. A za uzvrat barba Žvanu igrao sam nekih sedam uloga. Te švabu, te Renca, Žderonju, te ne znam tamo 5-6 uloga. (insert iz filma Barba Žvane ) Predrag Delibašić: Mi smo već snimali negde, sećam se dobro, na Učki, i ja ne znam kako je palo na pamet Vjeki Afriću, je li, da bi muziku trebalo da piše verovatno Matetić Ronilo, poznati istarski kompozitor. Snimali smo jednu scenu a trebalo je gore na Učki (ako se sećate kad svi mi ležimo kao partizani) da u nekoj pauzi pevamo pesmu... E sad, za tu pesmu je trebalo doneti nešto od Matetić Ronjgova i on kaže: „Idi ti na Rijeku, on tamo stanuje, pronađi adresu i pitaj ga da ti nešto odsvira pa ćeš ti nama kasnije to otpevati”. Ja njega nađem negdje na mansardi i lepo mu objasnim. Čovek Ijubazan, pristane i odsvira nešto na klaviru, ali sećate se kako smo mi taj ritam hvatali, pošto nije bilo plejbeka ja sam doneo metronom pa smo ga postavili tamo i - tak tak tak tak. Desa Berić: A ja sam pevala plejbek prva u jugoslovenskom filmu: Besa me, besa me, mučo. Ta naprava je stajala na jednom sanduku od letvi, a uz to jedan mali magnetofon. Ksenija Jovanović: Nisu svi otišli na snimanje Barba Žvaneta. Ja sam bila kažnjena, nisam bila sama, bio je još neko ko je ostao. Ne mogu više da se setim. Ja sam kao kažnjena ostala u Beogradu i bila određena da idem na sahranu Pišti Morvaju, da odnesem u Sentu naš venac. Moj voz za Sentu polazio je kad i vaš voz za Lovran. Meni duša plaće od muke, jada, pakosti i zavisti što ne idem. I ide vaš voz, meni knedla u grlu i ja vičem za vama, mašem i vičem, mislim da je Ljuba

190