RTV Teorija i praksa

TELE 21, svojim sadržajem naginje kulturi. Biće potrebno da se na delikatan način izbalansira saradnja između ova dva kanala. Konkurencija između dva kulturna kanala, oba na francuskom, i to oba državna, bila bi jednostavno apsurd. Jedna od ideja je da se TELE 21 i ARTE povežu prema modelu američkih mreža. Belgijski kanai bi na izvesno vreme izabrao sa Evropskog kanala za svoje gledaoce opere, koncerte ili druge lokalne kulturne događaje. „Istorijski izazov” kanala ARTE takođe ilustruje teškoće oko harmonizacije čak i u istoj lingvističkoj regiji u kompleksnom audiovizuelnom pejzažu Evrope. „Espace”, Bilten EBU, br. 11, 1992. STVARANJE BALTIČKE KOMERCIJALNE TELEVIZIJE Finska komercijalna televizijska stanica „Mainos TV” (MTV) biće korišćena kao model za osnivanje „Reklam TV” (RTV), prvog kanala koji će se izdržavati od reklama u tri baltičke države. Osim svojom tehnologijom, znanjem, iskustvom, MTV će novu stanicu snabdevati programom i organizovaće komercijalni aspekt. Lokalne kompanije će kontrolisati 80% stanice RTV. Po 10% će držati MTV i švedska kompanija za osiguranje ~Trygg-Hansa/SPP”. Jedna od multimedijalnih funkcija kompanije će biti proizvodnja programa koje će emitovati „Eesti TV” (ETV), estonski državni kanal, i to četiri sata nedeljno od septembra 1992. godine. Planirano je da 15 do 20 minuta dnevno bude odvojeno za reklamne spotove. Što se tiče programa akcenat će biti stavljen na popularne serije i zabavu, a to će se dobavljati preko MTV ili direktno od producentskih kuća u SAD ili Velikoj Britaniji. Svi su izgledi da će stvaranje i razvoj privatnih i državnih kanala u baltičkim državama privući velik broj televizijskih producentskih kuća i oglašivača. „Espace”, Bilten EBU, br. 11, 1992.

212