RTV Teorija i praksa

važno, svi pojedinci koji imaju pritužbe na svoje države. Tradicionalni koncept suverenosti kojom država - vlada može da zapreti svojim građanima kada to nađe za shodno, sada mora da ustukne pred evropskim konceptom Ijudskih prava. Teško bi se moglo reći da smo precenili ovaj razvoj ako imamo u vidu da je suštinsko pitanje Ijudskih prava pitanje raspodele moći između države i njene birokratije s jedne strane, i obično nemoćhog pojedinca s druge. Kao što sam već rekao, u tom smislu mediji igraju i nadalje će igrati veoma važnu ulogu. Dopustite da vas u grubim crtama upoznam sa načinom na koji danas funkcioniše sistem primene Ijudskih prava. Pojedinac ili grupa pojedinaca (to može biti grupa novinara) smatra, recimo, da njihovu slobodu izražavanja krše izvesna pravila važeća za radio-difuziju, bilo da su ona zakonom utvrđena ili ih je ustanovila institucija u kojoj rade. Pošto su iscrpli lokalne pravne lekove, nacionalne sudove i tako dalje, oni svoj slučaj pokreću pred Komisijom za Ijudska prava koja je jedna vrsta filtrirajućeg tela koje odlučuje o tome da li je neki slučaj neosnovan, tj. da nije reč o kršenju Ijudskih prava, ili je neprihvatljiv iz nekih drugih razloga. Ako Komisija utvrdi da je slučaj prihvatljiv i da je posredi kršenje Ijudskih prava, tada taj slučaj dolazi pred Sud za Ijudska prava. Ove godine smo na Sudu imali više od 80 slučajeva. Sud funkcioniše kao i svaki sud; održava pretrese na kojima pojedinci, Komisija i vlada dotične države brane svoju stvar i nakon toga Sud donosi presudu koja uključuje i obavezu naknade troškova ukoliko je prekršaj učinjen. Ilustracije radi, navešću nekoliko slučajeva koji se tiču ove teme, tj. odnose se na slobodu izražavanja. Ta sloboda je utvrđena Evropskom konvencijom o Ijudskim pravima , u članu 10, i to je temelj slobode izražavanja u današnjoj Evropi: „Svako ima pravo na slobodu izražavanja. To pravo uključuje slobodu iznošenja mišljenja i primanja i

25