RTV Teorija i praksa

razvoja i u pogledu zasićenosti medijima daleko raz\'ijenije nego Vojvodina. Radi ilustracije ovog zapažanja navodim Lučićevu konstataciju da slušanost osam lokalnih radio-stanica u Finskoj iznosi prosečno 27% od ukupnog broja stanovnika na tom području (1990, 66). Zainteresovanost pripadnika pojedinih nacija za slušanje lokalnog radija može se u izvesnoj meri dovesti u direktnu vezu sa količinom programa lokalnih vojvođanskih radio-stanica na njihovim jezicima. Naime, najviše programa ovih stanica emituje se na srpskohrvatskom (prosečno preko 125 sati programa dnevno) i na mađarskom jeziku (preko 26 sati). Slede programi na slovačkom (sa preko 6) i rusinskom (preko 2 sata), a najmanje je programa na rumunskom jeziku (nešto preko 1 sat dnevno). 3 U ovakvu shemu direktne korelacije navedenih fenomena ne uklapaju se samo pripadnici slovačke narodnosti koji lokalni radio slušaju u natprosečnom broju. Činjenica je da još uvek postoji neiskorišćen slušalački potencijal koji lokalni radio može da privuče. To su pre svega oni koji slušaju samo centralne radio-stanice i oni kojima se program lokalnog radija ne dopada. One prve bi lokalne radio-stanice mogle privući osmišljenom propagandom svojih programa, a druge prilagođavanjem programa interesovanjima i htenjima slušalaca. Međutim, bez osmišljenih istraživanja auditorija lokalne radio-stanice nisu u stanju da precizno utvrde šta slušaoci od njih očckuju, kakve vrste sadržaja traže, pa stoga i ne mogu da svoj program prilagode njihovim zahtevima. Mada pisma i telefonski pozivi koje radio-stanice dobijaju od slušalaca takođe predslavljaju izvor korisnih informacija o auditoriju, uloga naučno zasnovanih i stručno vođenih istraživanja auditorija je nazamenljiva za svaku radio-stanicu koja ima ambicija ne samo da privuče, već i da zadrži svoje slušaoce.

з Podaci o prosečnoj dnevnoj minmaži programa lokalnih radio-stanica Vojvodine slari su godinu dana - odnose se na kraj februara 1991.

71