RTV Teorija i praksa

U Švedskoj pravo emitovanja radio-programa nije regulisano jednim nego sa više zakona - lokalno emitovanje Zakonom o lokalnom radiju (The Community Radio Act, 1982), radio-novine Zakonom o radio-novinama (1981. i dopunama od 1986). Tu su još i Zakon za lokalno kablovsko emitovanje (Local Cable Transmmissions, 1985. i amandmanom od 1986), itd. U Švajcarskoj je joś 1931. godine Konfederacija dala koncesiju Švajcarskom društvu za radio (sada i za televiziju - SSR) a Savezni sud je potvrdio da je reč o koncesiji javne službe koją nameće brojne obaveze, posebno u domenu organizacije, programske politike i finansija. SSR je društvo u smislu Gradanskog zakonika koję se dęli na tri regionalna društva i zastupa sve četiri lingvističke regije (francusku, nemačku, italijansku i retoromansku) sa jasno definisanim obavezama u pogledu programa kojima mora snabdevati čitavu populaciju težeći da „sačuva jedinstvo i nacionalnu koheziju”. Kako je negde do sedamdesetih godina u Evropi radio-televizija bila zamišljena kao javna služha a kasnije se ona razvijala snažno i u drugim pravcima, švajcarski zakoni skreću pažnju da „termin javna služba ne znači da je u pitanju državna služba, iii, pak, služba kojom rukovode funkcioneri” nego da je „ovde pre reć o službi od interesa za zajednicu” ćiji je „najvažniji zadatak da sačuva i ojača kulturni idenlitet svojstven svakoj zemlji”. U komentaru zakona kaže se da „Federacija ohrabruje produkciju dela od vrednosti na radiju i televiziji”. Jasno je da svaka zemlja nastoji da ima na raspolaganju velike nacionalne RTV organizacije, „koję su manje iii više pod ulicajem države, a koję su često beneficirane i imaju dominantnu poziciju u oblasti komunikacija” (navedeno prema Svajcarskom saveznom zakonu o radio-televiziji komentari i objaśnjenja). Situacija se, medutim, poslednjih godina menja u svakoj zemlji pa je i ovaj naš prilog usmeren na označavanje nekih od tih promena. Javne i pretplatom finansirane službe bivaju dopunjavane privatnim i komercijalnim a program! se, pored zadovoljavanja

19