RTV Teorija i praksa

Dara izlazi, vrata se zatvaraju. Vera i Bogosav se ćuteći gledaju... BOGOSAV: Samo nam je to trebalo... VERA: Valjcla ne misliš da će ostati ovde?! Godinama ih pomažeš, i za vreme rata si im slao, ali ovo je previše. Ako mene nisi mogao da zaštitiš od te more, ja moram svoju decu. Zar da rastu uz to kopile? BOGOSAV: Nemoj baš kopile. VERA: Nego šta je? Treba da mi pokvari decu. Uostalom, ostali smo bez ičega: misliš da mi je lako da sama rintam po kući i da kuvam ove splačine? BOGOSAV: Dosta si kukała. Imam valjda još obaveza prema tom detetu... VERA: Onda ih sam i izvršavaj, ali nemoj nas da uplićeš. Sam si kriv, sam se izvlači. BOGOSAV: Ovde se ne radi o krivici nego o živom detetu... Deca uleću u sobu vičući uglas... DARA: Prisluškivao je na vratima i rekao mi da sam kopile. PETAR: Nisam, nisam... Laže! Bogosav se ustremi na Petra da ga ćuši... PETAR; (neubedljivo) Nisam... Vera prilazi Dari...

239