RTV Teorija i praksa

Za razliku od jugoslovenske situacije, gde se mnogo šta ne propisuje nego prepušta samoj stanici, u nekim zemljama odreden je i minimalan brój programskih sati („prenosa”) u toku dana (npr. u Italiji privatni lokalni difuzeri bar 8 sati dnevno iii 64 sata nedeljno a 12 sati dnevno iii 90 sati nedeljno ako su u pitanju nacionalna ovlašćenja), dužina dokumentovanja i čuvanja programa i podataka o njemu (npr. tri meseca) i sl. Nacionalni programi se mahom obavezuju na najširu konfiguraciju programa, na redovne dnevne radio iii TV emisije vesti, određen kvalitet programa, nepristrasnost itd. Kao i u slučaju neovlašćenog emitovanja, i pri bitnom i namernom odstupanju od ovih obaveza propisane su sankcije - od novčanih i suspenzivnih do oduzimanja licence. Švedski zakon o radiju kaže (član 6) da će pravo koję uživa programska kompanija biti korišćeno nepristrasno i objektivno, da će dominirati śiroko ' shvaćena sloboda izražavanja i sloboda informisanja. Takode, „u toku svojih programskih aktivnosti, svaka programska kompanija će zastupati ideje demokratskog oblika vladavine zajedno sa principima jednakosti za sve ljude i slobode i dostojanstva za pojedinca”. U istom ćlanu kompanije se decidirano obavezuju na poštovanje ugovora koję potpišu sa vladom i to naroćito u nekoliko stavki - npr. emitovanja ispravki i replika, čuvanja privatnosti pojedinca, ogranićenja komercijalnog oglašavanja, obavezu emitovanja izvesnih informacija kada to zahteva javni interes (takve odredbe su sasvim dovoljno naglašene i u naśim zakonima, npr. u Zakonu o javnom informisanju Republike Srbije od 6. aprila 1991. godine) i sl. Zanimljivo je (član 7) da postoji obaveza kompanije da emituje i eventualne izjave tzv. Programske komisije ako ova zaključi da je kompanija prekršila odredbe ovog zakona ili uslove ugovora izmedu vlade i kompanije. Švajcarski zakon naglašava da je gradanin Slobodan da formira svoj Slav što zahteva verno prikazivanje činjenica, uz mogućnost izražavanja različilih mišljenja.

31