RTV Teorija i praksa

doneo vest kao o Muslimanima, možda su prvi put gledaoci u Jugoslaviji bili uzeti za ozbiljno. Teorijski shvaćeno, medijski rat je bio üblažen radom praktičara koji su prihvatili konsekvence svojih akcija kao svoj posao. Ako takvo ponašanje uzmemo kao merilo za profesionalniji pristup, onda bi profesionalnost mogla da se uzme za merilo vrednosti i svaka promena u medijima bi to morala da podrazumeva. Možda je lako reći da uspostavljanje „legitimnosti mora da uključi depolitizaciju i restrukturaciju” 15 u ovom slučaju medijskog sistema, ali odrediti šta bi to moglo da bude je opet daleko teže. Gledajući na izdanja knjiga koję se štampaju u Britaniji o zemljama Južnih Slovena u kojima socijalisti pokušavaju da se pravdaju bez traganja za sopstvenim greškama iii u kojima se pronalazi „promenljivi duh vremena” 16 , preostaje da se okrenemo novinarstvu koję u sopstvenom fidbeku vidi potencijal. A to može da bude samo novinarstvo protiv rata.

15 James Gow, Legitimacy and the Military, Pinter Publishers, London 1992. 16 Chris Corrin, Superwoman and the double burden , Scarlet Press, London 1992.

54