RTV Teorija i praksa

Zamolio bih Andriju Markovića Majtenjija da u kratkom osvrtu na poslednjih nekoliko bojeva ukaže na osnovne karakteristike Časopisa danas. Andrija MARKOVIĆ-MAJTENJI. rukovodilac Sektora za izdavačku i grafičku delatnost Održavanje našeg skupa, naravno, nije samo pragmatično uslovljeno, mada u podsetniku koji vam je dostavljen ima i toga, a o praktičnim problemima je pri kraju izlaganja govorio glavni i odgovomi urednik. Verujem da ćete se složiti da i časopisi imaju svoj život. nekakve svoje životne faze i da je u tom smislu za 19 godina od izlaska prvog broja, sa objavljenih 68 brojeva, sa nekih 1.200 do 1.300 bibliografskih jedinica, i ovim brojem autora koje je naveo Prvoslav Plavšić, ~RTV teorija i praksa 4i ozbiljno zakoračila u svoje zrelo doba, Savladana su iskušenja koja se u ovoj vrsti periodike javljaju obično negde posle prvih brojeva. Biću slobodan da počnem od nekih delova iz programskog teksta prvog broja, koji je u novembru 1975. godine uredio Miroljub Jevtović. U tom programskom uvodniku redakcije zapisano je i ovo: „Sve su glasniji zahtevi da teorija bude funkcionalno povezana s razvojem RTV programa u svim fazama pripremanja: dugoročno i neposredno programiranje i pronalaženje najadekvatnijih metoda komuniciranja. Zbog toga je važno upoznavanje i inostranih iskustava'f Neophodan je stvaralački kritički odnos prema postojećoj praksi i teoriji radio-televizije u duhu teorije koja pita i traži bolju praksu od one koja biva kritikovana, kaže se u narednom stavu. Podsetio sam na nekoliko izvornih zalaganja osnivača ne samo zbog njihove trajne aktuelnosti, nego i zbog toga što se može naći logička veza sa dokumentom, u kojem smo nastojali da definišemo istraživačke funkcije Radio-televizije Srbije u vreme konstituisanja, početkom 1992. godine, Tamo je, naime, rečeno da svoju kompleksnu javnu funkciju Radio-televizija Srbije ostvaruje ne samo javnom dostupnošću svojih programa, već i uvažavanjem povratnog uticaja demokratske javnosti na njih. U tom dokumentu smo konstatovali: „Istraživanje programa i auditorijuma, pored komponente visoke profesionalnosti, mora imati i elemente odgovornosti preraa javnosti, stručnoj, kulturnoj, političkoj“. Komunikaciju sa stručnom i kulturnom javnošću shvatamo, dakle, kao deo istraživačke funkcije i u tome vidimo osnovni interes

13