RTV Teorija i praksa

Pripadnici sve četiri nacionalne manjine u Vojvodini se apsolutno slažu sa stavom da treba znati srpski jezik: tako misli 91% Mađara, 99% Slovaka, 97% Rumuna i 98% Rusina. Međutim, između pripadnika pojedinih nacionalnih manjina ima dosta i'azlika u navođenju razloga. Praktični razlozi vezani za društveno okruženje i komunikacione potrebe odlučujući su za najveći broj pripadnika sve četiri posmatrane nacionalne manjine. Među njih su svrstani odgovori kao; ,jezik sredine u kojoj čovek živi mora se znati“, „zbog toga što je znanje ovog jezika neophodno da se uklopim i normalno živim u svojoj sredini“, „zato što živim u zemlji u kojoj se govori srpski“, „najčešći je u našoj zemlji", „zato što je normalno znati jezik sredine u kojoj živiš“, „zbog boljeg međusobnog razumevanja“, ~da bih mogao pričati sa Ijudima sa kojima živim i radim“, „da se lakše snalazim u životu“, ,Jer je to svakodnevna potreba", „zbog trgovine i razmene informacija", „zbog posla i druženja", ,jer je većina TV programa na srpskom", „radi fakultetskog obrazovanja". Daleko je manje ispitanika koji navode neke razloge normativno-pravne prirode; ovde su tipični odgovori kao: „srpski je službeni jezik zemlje“, ,jer je on državni jezik“, ~u višenacionalnoj zajednici treba znati državni jezik“, „srpski je zvanični jezik države“. Međutim, dok je onih koji ovako misle među Mađarima 15%, među Rumunima 14% a među Rusinima 21%, u slovačkoj grupi se broj pristalica ovog mišljenja skoro izjednačava sa brojem Slovaka koji misle da srpski treba znati zbog društvenog okruženja i praktičnih potreba za komunikacijom. Mali broj ispitanika iz svih nacionalnih grupa, osim rusinske, smatra da srpski jezik treba znati pre svega zato što se time proširuje opšta kultura i tolerancija; karakteristični su ovde odgovori kao: „koliko jezika znamo, toliko vredimo“, „što više jezika znaš - to bolje“, „znanje jezika oplemenjuje“, „poštovanje svakog naroda je poznavanje njegovog jezika“, „zato što sam rođen u Vojvodini gde vlada uzajamna tolerancija“. Zanemarljivo je malo onih koji smatraju da ne treba znati srpski; njihovi razlozi su: „пе treba praviti razlike između pripadnika nacija i nacionalnih manjina, jer smo svi ravnopravni“ (u mađarskoj i slovačkoj), odnosno „stara sam, pa ne moram znati srpski" (u rumunskoj grupi).

131