RTV Teorija i praksa

STRIČEVIĆ: Ja samo kažem. JASNA: A šta znaš: ako baš insistiraš, možda ću te i poslušati! (Smeje se.) Sekretarska soba u Saveznoj komisiji, dan. Sekretahca vodi žtv privatan razgovor ne primečujuči Strićeviča, koji je ušao u kancelariju i diskretno stoji kraj vrata. SEKRJETARICA: Da znaš samo kako smo se proveli sinoć kod „Zlatnog bokala“. Nemaš pojma? To je nova kafana u Skadarskoj ulici iznad „Dva jelena". Kakav enterijer - kao u Pragu. Sećaš se kad smo bili tamo ргеко Vltave, u onom delu koji se zove Mala Strana. Hrana baš nije najbolja. Ali dosadile su mi te privatne prčvamice. Ne možeš celog veka da jedeš samo roštilj. A ovde je štimung... (primeti Stričeviča) ...Izvolite... STRIČEVIĆ: Ja sam doktor Stričević. SEKRETARICA (u slušalicu): Verice, izvini za momenat. Da, doktor Stričević. (Lista kalendar). Imali ste zakazano u jedanaest sati kod druga predsednika. STRIČEVIĆ: Izvinjavam se za zakašnjenje od nekoliko minuta. SEKRETARICA: Primiće vas savetnik drug Višnjić, soba 26, na istom ovom spratu, treća soba desno od nas. STRIČEVIČ: Kako kažete? SEKRETARICA: Drug predsednik je zamolio da ga izvinite. STRIČEVIĆ: Predsednik dobro zna... SEKRETARICA: Drug predsednik je takođe zauzet. STRIČEVIČ: Meni nije potreban savetnik. SEKRETARICA: Kako hoćete, druže! Sekretarica nastavlja svoj privatni razgovor sa Vericom. Stričevič se vrpolji. U tom iz jedne sobe, ruku punih akata, izlazi Došen, zaustavlja Stričeviča. DOŠEN: O, doktore, to ste vi! Baš šteta što je tako ispalo. Ne znam da li će predsednik imati sledećih dana neki prozor u vremnu da vas primi. STRIČEVIĆ: Dobro, a možete li mi vi reći kako stoji stvar sa onim... mojim projektom?

192