Rustem i Suhrab

88 ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

ХИ, при крају. И у хришћана је ова љубав приказана мистички; упореди у нас Сапа Еисегпа, Азелега, Хаотеђ 1922.

ХЕМ, у средини. Местимице има и финога хумора у Јусуфу и Зулејхи, на пр. када Јаков вели синовима; „Боље би било да је вук поштедио тело Јусуфово него његову кошуљу!“ Још је лепше ово место. Кад су египатске даме, Зулејхине пријатељице, по њеној жељи кушале да придобију Јусуфа за њену љубав, а овај то непрестано одбијо, онда су оне — свака за се и потајно хтеле да се лепи младић у њих заљуби, али је он и њих све редом одбио, додавши с благим осмехом: „У осталом, Зулејха би била много опаснија за ме него ви!“

ХСУД, при врху. Приповетка о библиском Јосифу обрађена је код нас још у Мразовићеву Магазину (1794. и у спевовима В. Ракића (1804. и Милована Видаковића (1805.). Упореди студију П. Поповића у Чупићевој Годишњица, књ. ХХХУП, нарочито стране 352—856. Осим тога, ова прича је илустрована читавим циклусом слика у цркви манастира Сопоћана; види чланак Вл. Р. Петковића у Гласнику Скопског Научног Лруштва, књ. 1, стр. 35—43.

ХШХ, ред 12. У вези с овим веровањем стоје народни називи као „Џемшидов престо“ (= Персеполис) и „Џамија Сулејманове (т. ј. Соломунове) матере“ (== Киров гроб), јер је народ сматрао огромне ахеменидске споменике око Персеполиса и т.д. као надљудска дела, односно као таква која су људи могли направити једино помоћу дивова, а Џемшид и Соломун су од оних краљева који су владали и над дивовима.

Т. У нас је још Руварац, Две студентске расправе, стр. 33—84, изнео садржај скаске о Феридуну (према Роту).

АИ. М. Арнољд је испевао свога Сохпаба и Рустема према садржају Фирдусијеве епизоде како га је читао у Малкомсвој Историји Персије и у Сент- Бевовим Понедеоничким ра3говорима. За ову Арнолдову обраду вели један од његових издавача (5со -Јатез, у Боегутап 5 Ибгагу, стр. ХГ) да „тешко има иједна песничка приповетка у енглеском језику која је савршеније састављена.“

ТУП, 11. ред одозго. По Дубровчанину Цријевићу (Сегуа) и кнез Лазар је, слично као Рустем, пао „заједно с коњем у прућем покривену јаму која је била ископана за хватање зве"рова, где га гониоци полумртва склептају“. Сравни Ср. Ј. Стојковић, Косовска Еподеја, стр. 39.

ТУЦ, 9. ред одоздо. Упада у очи да се Бехмен (ХМ. владар) оженио својом сестром Хумајом, како је то био обичај у мага. Кад је она, иза смрти свога мужа, засела на престо, њен брат Сасан, који се такође надао престолу, толико се разочара да се повукао у планину, где је као пастир живео међу Курдима. По народној традицији, Ардешир (оснивач сасанидске династије) је далеки потомак овога Сасана, па се и династија по њему прозвала.