Seljački kredit : fakta, misli, kritika

217

а то је сна о тромесечној меници, држала сељака далеко од Народне Банке. Са гледишта економске политике пољопривреда има право на снолико прсцената пословног контингента Народне Банке, са колико процената учествује она у националној производњи. И кад се томе не противе никакви банкарско-технички ни: пословни разлози. онда се имају што пре да отворе врата Народне Банке нашој пољопривреди.

На једнсј од скроз неуспелих анкета Министарства Псљопривреде о пољопривредном кредиту изјавио је представник загребачких банака, да оне дају знатне кредите пољопригреди. То је несумњиво. али то није разлог. да Народна Банка то не учини непосредно т.ј. MHмо акционарске банке. Баш са гледишта ликвидитета Народна Банка то може учинити пре акцеснарске банке, јер је њена пасива, као што смо видели, тако рећи неликвидна, док то није случај код акционарских банака. Данас нема новчавичне банке у Јевропи, која не даје кредите непссредно пољопривреди. Немачка Царевинска Банка дала је прошле године 30% од укупних кредита пољопривреди, — при чему треба имати у виду, да је тамо само 40% становништва пољспривредно.

Данашњи контингент Народне Банке тако је мали да не може бити ни речи о томе, да се њиме може задовољити потреба наше пољспривреде за кредитом. У таме правцу не треба имати никаквих илузија: највећи део пољопривредних кредита има се задовољити из ~ THX средстава. о којима овде не може бити говора. Главно је, да Народна Банка има за дужност, да допринесе псљопривредном кредиту и да нема разлога да то не учини.

Исто је тако немогућно, да се на овом месту говори о организацији пољопривредног кредита у опште; за то би требало неколико чланака. О томе се може рећи само толико, да већи пољопривредници имају добити непосредно кредит, а мањи преко задруге. Питање о вертикалној организацији задругарства морам тако-