Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

12 Лоренс Стерн

јима — Ја сам уверен да човеку који осећа за друге као и за себе самог, једна кишовита ноћ, скривали ви то колико му драго, утуче сваку вољу. — Ви па-

тите, Мопзтешгт Десен, као и та направа —

Готово увек сам приметио, да ће се, кад је нека похвала и кисела и слашка, Енглез вечито наћи у двоумици, да ли ће је примити илићејој окренути леђа; Француз никад: Молпзгеит Десен поклони ми се,

—(С'езе ббеп отаг, рече он — само у том случају ја бих заменио једну бојазан другом, и то с губитком: замислите, драги господине, кад бих вам дао чезе које ће се распасти пре него што превалите половину пута де Париза — замислите, колико бих патио што сам улно рђаво мишшљење о себи једном часном човеку и спао на милост, каошто бих.морао, Фип ћот 4! е5рти.

Мера беше тачно одмерена по мом пропису: шта сам дакле могао друго него да је узмем — повратих поклон Мопзјенг Десену, па без даљег надмудривања, упутисмо се његовој колници, да разгледамо његово стовариште чеза.

НА УЛИЦИ.

АИ Никако друкчије није него је овај свет неког душманског кова, кад купац (чак и тричавих чезај, не може да прође улицом са продавцем, да би пречистио рачун с њиме, а да му не буде у души, и да не гледа свога уговорника истим очима као даје пошао потући се са њиме на мегдану у Хајд Парку. Ето ја, иако слаб на сабљи и ни из далека дорастао да се мерим са Мопзеиг Десеном, осетих ипак како све узавре у мени каошто бива у оваквом положају — прострелих Мопзгешт Десена скроз и скроз погледима — премерих га, идући поред њега, са стране, — па еп јасе — учини ми се као Јеврејин — па као Турчин — не допаде ми се његова барока — призвах на њега проклетство свих својих богова — и пожелех

му да се торња до ђавола,

72