Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

14 Лоренс Стерн

ВРАТА НА КОЛНИЦИ. КАЛЕ.

Кад сам казао читатељу, да ми се није излазило из Резобнееап!а, јер сам спазио калуђера у поверљивом разговору са неком госпом тек приспелом у гостионицу — казао сам сушту истину; али му нисам казао целу истину: куд и како већма задржавали су ме изглед и лице те госпе с којом се он разговарао. Сумња ми прође кроз главу и рече ми да јој он прича шта му се десило; нешто -ме жацну — и зажелех да је калуђер у манастиру.

Кад срце испредњачи разуму, оно уштеди расуђивању силество напрезања — био сам уверен да она спада у бољи ред створења — тек више нисам о њој мислио, већ прилегох на писање свога предговора. Први ми се утисак поврати, кал се сретох с њоме на улици; обазрива слобода с којом ми пружи руку показа, учини ми се, да је добро васпитана и разборита; док сам је водио, осећао сам њену угодну попустљивост) што ули спокојство свим мојим осећајима —

— Благи Боже! Како би човек радо широм света повео собом овакво створење !

Још јој не бејах видео лица — али шта мари: оцртавање поче. одмах, и много пре него што стигосмо до врата на колници, машша је довршила целу главу и уживала је толико, кинђурећи своју богињу,

. као да се ради тог била загњурила у Тибар — море, да не будеш ти нека заведена и заводљива неваљалица; ако ће: обмањуј ти нас седам пута на дан својом сликом и приликом, кад то чиниш с толиком љункошћу и кад заодеваш своје слике у ликове свеанђела, била би срамота прекинути с тобом.

Кад стигосмо до врата на колници, она скиде руку са чела и пусти ме да видим изворник — то беше лице око двадесет и шест година — јасне прозрачне загасите масти, просто укра'ено без руме-